FONTANA DI TREVI – rimska bajka o sreći


U samom vrhu rimskih atrakcija svoje mesto je našla i Fontana di Trevi – jedna od najlepših na svetu. Iako neki smatraju da Rim ima i lepših od nje, sigurno je da ako i nije najlepša, onda je sigurno najveselija! Formalno je izgrađena u 18. veku, ali su njeni temelji začeti mnogo ranije. Legenda kazuje da su vojnici čuvenog generala Agripe krenuli u potragu za čistom vodom izvan zidina grada. Pred njima se ukazala lepa devojka koja im je pokazala izvor pijaće vode, zbog čega je izvor nazvan “Voda device”. Vojskovođa Agripa odlučuje da vodu sprovede u Rim, pa je 19. godine pre Hrista izgrađen akvadukt istog imena – “Aqua Virgo”. Ovaj akvadukt je pojio Rim više od 400 godina, a “voda života” prestala je da teče kada su akvadukt razorili Goti. To je primoralo Rimljane da piju vodu iz zagađene reke Tibar, što je samo dodatno ubrzalo pad velike imperije.

Fontana di Trevi u Rimu

Fontana di Trevi u Rimu

Stari rimski običaj da se na kraju puta vode, koja je dolazila iz akvadukta, grade lepe fontane oživljen je u 15. veku, u vreme renesanse. Papa Nikolas V obnovio je akvadukt Aqua Virgo i 1453. godine naredio da se na njegovoj krajnjoj tački izgradi skromna fontana, koju je dizajnirao arhitekta Leon Batistad Alberti. U 17. veku papa Urban VIII angažuje čuvenog Berninija da napravi skicu nove fontane, koja je trebalo da bude znanto grandioznija od stare, ali je smrt pape Urbana VIII zaustavila realizaciju Berninijevog projekta. Papa Klement XII oživeo je ideju svog prethodnika pa je vek kasnije organizovao takmičenje za najbolji projekat fontane, na kome je pobedio Nikola Salvi. On se svom gradu dostojno zahvalio pa je na mestu nekada skromne fontane podigao velelepnu. Izgradnja fontane di Trevi počela je 1732. godine a završio ju je Đuzepe Panini 1762. godine, 10 godina nakon smrti Nikole Salvija.

Statua boga Neptuna

Bog Neptun – grčki Posejdon

Fontana di Trevi je visoka skoro 30 m i široka 20 m, što je čini najambicioznijom i najvećom baroknom fontanom u Rimu. Nalazi se na trgu Trevi, a ime je dobila zbog toga što se ispred nje ukrštaju tri puta – na italijanskom “tre vie”. Interesantno je da fontana, zapravo, predstavlja fasadu palate Poli (Palazzo Poli) koja je i poznata zahvaljujući ovoj fontani. Džinovski korintnski stubovi na fasadi palate povezuju njena dva sprata, a ispred njih je pravo remek-delo barokne umetnosti. U središtu kompozicije je statua rimskog boga Neptuna, delo Pjetra Braćija. Ponosan i moćan, on jezdi morem u svojoj kočiji u obliku školjke koju vuku konji. Dva Tritona vode konje, od kojih je jedan krotak i miran, a drugi nemiran i neposlušan, što simbolizuje dva osnovna raspoloženja mora i okeana. Triton je mitsko biće, sin boga Posejdona (rimski Neptun) i Amfitrite. Obe statue Tritona isklesao je Pjetro Braći 1762. godine, kada je fontana i završena. U maloj niši sa leve strane boga Neptuna nalazi se statua Bogatstva, a u niši sa desne strane je statua Zdravlja, obe delo Filipa dela Vale. Iznad ovih figura isklesani su reljefi koji dočaravaju istoriju nastanka akvadukta“Aqua Virgo”. Reljef iznad desne niše ilustruje legendu o lepoj devici i žednim rimskim vojnicima, delo Andrea Bergondija, a onaj sa leve strane prikazuje vojskovođu Agripu kako cezaru Avgustu objašnjava svoj plan o izgradnji novog akvadukta koji će Rimu obezbediti čistu vodu za piće.

Turisti oko Fontane di Trevi

Poželite i Vi želju…

Vodena predstava “di Trevi” daje se jako dugo, ali i danas oduševljava i inspiriše istim žarom, baš kao i na dan “premijere”. Zbog toga su je mnogi poznati reditelji birali za scenografiju u svojim filmovima, od kojih je najpoznatiji film “Život je lep”, reditelja Federika Felinija. Nakon ljupkog brčkanja glumice Anite Ekberg, fontana di Trevi je i definitivno postala statusni simbol Rima! Smeštena na malom trgu Trevi, zbog čije veličine deluje još impresivnije, svakodnevno je okupirana vojskom turista koji vodeni spektakl prate s oduševljenjem koje je zarazno i koje svakog sekunda preti da “eksplodira”, dok blicevi aparata blješte i gube se u fantastičnoj simfoniji razdraganosti i sreće.

Advertisements

San Francisko – osnovne informacije


Fotografija mosta Golden Gate,

Golden Gate – jedan od najpoznatijih mostova na svetu

San Francisko je već dugo među deset najposećenijih destinacija u Sjedinjenim Državama i ujedno jedna od najprepoznatljivijih.
Relativno kompaktan grad, četvrti po veličini u Kaliforniji, površine je svega 18 km2, zbog čega je drugi američki grad po gustini naseljenosti posle Njujorka. Ipak, zahvaljujući svojoj lokaciji, uglavnom na obali kao i brdašcima i mnogobrojnim parkovima, uvek izgleda veći.
Bez obzira da li ste u potrazi za najboljim mestima za razgledanje, jelo, kulturu ili istoriju, sportove, aktivnosti na otvorenom ili fantastičnim krajolicima, San Francisko ima ponešto za svakoga.

Panorama San Franciska

Panorama San Franciska

Kineska četvrt, najveća kineska zajednica izvan Kine, ima bogato ukrašena šarena vrata na ulicama Buš i Stokton, kroz koja se ulazi u četvrt. Tu ćete naići na svakojake prodavnice čajeva, trgovine mešovitom robom, prodavnice drangulija, apoteke, restorane, pekare, cvećare i pijacu koja vrvi od ljudi, a na kojoj možete kupiti i živu stoku. Radi se o čitavom moru aktivnosti i mešavini egzotičnih zvukova i aroma.

Do Kineske četvrti nalazi se plaža Nort, ujedno poznata kao Mala Italija, nekadašnji dom pesnika-bitnika

poput Alana Ginsberga i Žaka Kerouaka, koji su imali običaj da ovde piju i čitaju svoja dela u knjižari Siti Lajts. Ovde se nalazi i Park Vašington Skver, sa neodoljivim crkvama i mnogobrojnim uličnim sajmovima, famoznom italijanskom kuhinjom i autentičnim, ljupkim kafeima, gde možete da se okrepite za šetnju do Tornja Koit.

U blizini se nalazi i Ribarsko pristanište, dom slavnih dangeneških rakova, čorbe od plodova mora s povrćem i hordi morskih lavova koji lenčare na dokovima. Odavde se trajektom možete odvesti do Alkatraza, zatvora s najvišim stepenom zaštite koji je nekada bio dom najgorih svetskih kriminalaca, kao i ostrva Ejndžel, drugog ostrva i nacionalnog parka koji pluta u Zalivu San Franciska, kao i do obližnjih Sausalita i Tiburona, dva fina predgrađa na obali.

Fotografija kuća koje su u tipično američkom stilu gradnje

Arhitektira San Franciska na drugačiji način

Embarkadero, šetalište s palmama, dom je nedavno obnovljene zgrade Feri, u čijem su ljupkom zdanju nalik evropskim železničkim stanicama smeštene pijace farmera koji se bave organskim uzgojem hrane, fantastični restorani, barovi i prodavnice. Navratite bilo koje jutro kako biste nabavili najbolji lokalni sir, voće i hleb za piknik u parku Golden Gejt. Često prekriven maglom, pomenuti park je dom muzeja Jang, fantastičnih botaničkih bašti i mnogobrojnih većih i manjih jezera, polja bizona i mesta za piknik.
Na jednom rubu parka se nalazi Hajt-Ešberi, još jedno živopisno područje, gde su hipici tokom šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka upražnjavali slobodnu ljubav.

Slika tramvaja

Tradicionalno prevozno sredstvo

To je još uvek dom tinejdžera odevenih u hipijevske boje i kafiće s domaćim proizvodima, pa će vas šetnja tim delom zapravo odvesti u prošlost.
Još jedna poznata četvrt je Kastro, dom najvećeg procenta gradske homoseksualne populacije. Tamo postoji mnogo živahnih bistroa, kafea, galerija i restorana, koji su se smestili među dobro očuvanim viktorijanskim zgradama i uređenim vrtovima.

Ispred Centra digitalne umetnosti Leterman nalazi se Marina Grin, travnata površina igrališta, trkačkih staza i lepe plaže s najveličanstvenijim pogledom na crveni most Golden Gejt. Dok ste ovde, svratite u slikovitu Palatu likovnih umetnosti.

Fotografija Golden gejta u suton

Golden Gejt u suton

Ostale četvrti koje valja pomenuti su Nob Hil i Rašen Hil, ekskluzivna igrališta mnogobrojnih bogatih stanara. Iznad brda se nalaze luksuzni hoteli Fermont, Hatington i Mark Hopkins, kao i impresivna katedrala Grejs.

Marina Kau Holou je ispunjena ljupkim radnjama i kafeima koji prekrivaju ulice Česnat i Junion. Prošetajte se uzbrdo ulicom Filmor i prođite pored vila bogatih i slavnih.
Najbolji pogled na celi grad ćete imati ako se vozite “putem od 49 milja”, koji vas vodi kroz parkove i plaže, kao i različite istorijske, slikovite i zanimljive lokacije. Obavezno se provozajte i tramvajem. Postoje dva puta koja će vas odvesti od Ribarskog pristaništa kroz Rašen i Nob Hils, a zatim dole do trga Junion.

Gost post je napisao Dalibor Vaskovića iz Mitos Travela mitos-travel.com

MALDIVI – TROPSKI DRAGULJI „U RATAMA“


Pogled na koralna ostrva iz vaduha, prekrivena zelenilom

Maldivi su zaista beg od stvarnosti – prosudite i zašto…

LIČNA KARTA:
Puno ime zemlje: Republika Maldivi
Površina: 298 km2
Populacija: 301 475
Glavni grad: Male
Jezik: divehi, engleski
Vera: sunitski muslimani

Arhipelag Maldivi sastoji se od 1190 malih koralnih ostrva (atola), od kojih je samo 218 naseljeno, i nalazi se u Indijskom okeanu jugozapadno od Indije. Prostire se u dužini od 840 km u dva skoro paralelna niza ostrva, međusobno udaljena 30 km. Mnogi Maldive svrstavaju u čuda sveta zato što se na malom prostoru nalazi jako puno ostrva, pravih turističkih dragulja idealnih za odmor.

Klima je vrela, vlažna i monsunska. Ostva najviše žive od ribarenja, prerade ribe i turizma. Turističke agencije na Maldivima posetioce mame starom pričom o “poslednjem raju na zemlji” i ako raj zamišljate kao hiljade Robinzon Kruso tropskih ostrva sa palmama, čistim plažama i tirkiznim lagunama, onda su Maldivi definitivno mesto za vas. Maldivi su vrlo pouparni među roniocima koji tamo odlaze da uživaju u fantastičnim koralnim grebenovima i bogatstvu podvodnog života.

Koralana ostrva viđena iz vazduha, okružena bistrom vodom

Koralni biseri u okeanu

Ali, Maldivi definitivno nisu mesto za antropologe amatere koji žele odvojeno da putuju i žive sa lokalnim stanovništvom, jer je turizam na Maldivima pažljivo organizovan. Nedostatak obradivog zemljišta dovodi do toga da zemlja mora da uvozi bukvalno sve što je turistima neophodno pa se stoga Maldivi ne mogu baš pohvaliti pristupačnim cenama. Zato vlada Maldiva pravi projekat zasebnih malih plantaža na nenaseljenim ostrvima, daleko od zagađenja i saobraćaja.

Kućica na vodi sa bazenom iz koga se odmah gleda u kristalno bistro tirkizno more

Da li ste za ovakav odmor?

Vlada se takođe trudi da što je moguće više zaštiti tradicionalne muslimanske zajednice od štetnih efekata koje masovni turizam sa sobom nosi. Turistima su tako omogućene kratke organizovane posete lokalnim zajednicama, ali se nakon toga moraju vratiti u turističke centre u kojima su odseli. Ako bi neko poželeo da obiđe i neka ostva koja nisu uključena u turističku ponudu Maldiva, za to mu je neophodan, pre svega, dobar razlog i specijalna dozvola države.

Pretpostavlja se da su prvi doseljenici naselili arhipelag oko 500. godine p.n.e. Po jednoj teoriji, ostrva su već oko 2000. godine p.n.e. bila na raskrsnici važnih pomorskih puteva. Lokalno stanovništvo, pak, veruje da je drevna nacija Redini, koja je obožavala Sunce, bila prva koja je naselila ostrva i da im je ostavila u nasleđe puno verovanja i običaja, uključujući i verovanje u zlog duha “jinnisa”. Redini su otišli sa ostrva oko 500. godine p.n.e., ili su ih asimilovali budisti sa Cejlona i hindusi iz Indije. Pošto je postojao nedostatak građevinskog materijala, svaka sledeća grupa doseljenika zidala je svoje najvažnije građevine na već postojećim, što je dovelo do toga da je većina džamija na Maldivima okrenuto ka suncu, a ne ka Meki. Najstariji zapisi o Maldivima potiču iz 2. veka n.e. kada su trgovci iz Azije svraćali na arhipelag tokom svojih putovanja na Daleki istok. Maldivi su tada bili poznati kao “Otoci para” jer su tamo prikupljane velike količine školjki, tadašnje monete.

Romantično postavljen sto za večeru sa svećama, koji je odmah pokraj prelepe bistre vode

Ko je za romatičnu večeru u dvoje?

Ostrvo sa kućicama na vodi viđeno iz vazduha

Birajte kućicu… 🙂

Prelazak na islam, 1153. godine, predstavlja prekretnicu u istoriji Maldiva. Prema legendi, morski “jinni” po imenu Rannamaari zahtevao je da mu lokalno stanovništvo svake godine žrtvuje po jednu devicu. Pošto je takva vrsta žrtve teško padala seljacima, Abu Al Barakat, Arapin iz Severne Afrike, odlučio je da zameni devojku i prevari demona. Uspeo je da ga odobrovolji čitajući mu citate iz Kurana. Barakat je kasnije postao prvi sultan Maldiva.

U 16. veku na Maldive su došli Portugalci. Željni što većeg kolača profitabilne trgovačke rute u Indijskom okeanu, izdejstvovali su dozvolu da izgrade utvrđenje u Maleu, ali nije prošlo puno vremena do trenutka kada su od Maldiva poželeli mnogo, mnogo više. 1558. godine kapetan Andreas Andre poveo je Portugalce u invaziju i tada je ubijen sultan Ali VI. Andre je vladao Maldivima sledećih 15 godina. 1573. godine Muhamed Takurufan organizovao je pobunu protiv Portugalaca, pa se njihova okupacija ostrva neslavno završila.

U 17. veku Maldivi su došli pod zaštitu Holanđana, a zatim i Britanaca, ali još uvek nisu postali kolonija. Godine 1860. trgovci iz Bombaja podigli su svoja skladišta i prodavnice u Maleu i ubrzo su dobili potpuni monopol na tgovinu. Sultan Muhamed Mueenuddin II, umoran od njihove ekonomske dominacije, potpisao je ugovor sa Britancima 1867. godine koji je garantovao punu nezavisnost ostrva. 1932. godine napisan je prvi ustav Maldiva po kome je bilo predviđeno da sultanat postane izborna, a ne nasledna pozicija. Kasnije su Maldivi postali britanski protektorat i dozvolili su Britancima da na ostrvima podignu svoje objekte. Godine 1953. ukinut je sultanat i uvedena je republika čiji je prvi predsednik bio Amin Didi. Za manje od godinu dana Didi je bio zbačen sa svog položaja i sultanat je ponovo ustanovljen, a za 94. sultana Maldiva izabran je Muhamed Faridi Didi.

Uzbudljiva istorija Maldiva i bune protiv Britanske dominacije trajale su sve do 1965. godine, kada je Britanija priznala punu nezavisnost ostrva. Nakon referenduma 1968. godine, sultanat je ponovo ukinut i proklamovana je nova republika sa Ibrahimom Nasirom na čelu.

Za poslednje godine karakteristična je modernizacija zemlje i brz ekonomski razvoj. Na razvoj zemlje najviše utiču turizam i ribarska industrija. U isto vreme, zemlja je pod jakim pritiscima sa jedne strane međunarodne zajednice koja zahteva veći stepen demokratičnosti, a sa druge strane muslimanskih zajednica koje zahtevaju vraćanje tradicionalnog muslimanskog načina života. Veliki problem sa kojim se Maldivi suočavaju danas jeste stvaranje balansa između turizma i očuvanja prirodne sredine, jer su Maldivi trenutno jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija na svetu.

foto: multiformis.com

eglobaltravelmedia.com.au

multiformis.com

politika.rs

AURORA BOREALIS – POLARNA SVETLOST


Purpurne nijanse se razlivaju po vecernjem nebu

Aurora Borealis – fenomen prirode

“Nijedna olovka ne može nacrtati, nijedna boja naslikati, niti reč opisati nebesku svetlost u svoj njenoj veličanstvenosti.” Ove reči, možda, najbolje opisuju fenomen o kome ćemo sada govoriti, budući da je reč o prizoru koji se teško da dočarati. Ali, da probamo.

Zamislite nebo prekriveno magličastom zavesom, zrake raznobojne svetlosti kako padaju po vama, vraćaju se i ponovo obasjavaju horizont, crvenu buktinju u dnu zavese i nežni povetarac u čijem se ritmu celi prizor njiše. A onda, iznenada, sve nestaje i bledi, ostavljajući za sobom emocije koje ne blede…
Da, zaista je teško zamisliti neobičnu magiju koja se u naučnim krugovima romantično naziva Aurora Borealis (kada se javlja na najsevernijim delovima Zemljine kugle) ili Aurora Australis (na Južnom polu). Zajednički naziv za ova dva fenomena istovetnog porekla je Aurora Polaris – polarna svetlost ili “severna zora”, jer posmatrače podseća na crvenkastu svetlost koja se u zoru razlije na istoku, najavljujući izlazak sunca. No, ako želimo da objasnimo ovu fantastičnu pojavu na vidljivom nam nebu, moramo se najpre vinuti znatno iznad njega.

Iako je izuzetna znatiželja čoveka naterala da napravi mikroskope i teleskope, ne bi li zavirio u minijaturne i daleke svetove, neke stvari su mu ipak ostale van domašaja oka. Vazduh koji dišemo, bez koga nas ne bi ni bilo, i naša atmosfera, u kojoj se mešaju različiti gasovi, deo su sveta koji čovek ne vidi, ali ga, ipak, dobro poznaje. Još jedna stvar koju ne vidimo, a svakodnevno je osećamo je i Zemljino magnetno polje, koje se prostire i do 80.000 km iznad Zemljine površine. Zemlja je džinovski magnet, čiji je izvor skriven duboko u njenoj kori. Linije magnetnog polja izlaze iz Zemljine kore i ponovo u nju poniru, a tamo gde su ove linije najbliže jedna drugoj magnetizam je najjači, što se uglavnom poklapa sa geografskim polovima Zemlje. Zemljino magnetno polje je izuzetno značajno za opstank živog sveta na našoj planeti ali je, u isto vreme, i jedan od glavnih protagonista u nastanku izvanrednih nebeskih slika o kojima ovde govorimo.

Drugi glavni lik u našoj priči dolazi nam direktno sa Sunca. Baš kao i Zemlja, i Sunce ima svoju atmosferu. Ona se sastoji od vodonika, koji se deli na protone i elektrone. Ove minijaturne visoko naelektrisane čestice konstanto “ključaju” u Sunčevoj atmosferi i iz nje bukvalno izleću, krećući se kroz svemir brzinom od 300 do 1200 km u sekundi. Ove naelektrisane čestice visoke energije poznatije su pod nazivom “sunčev vetar”. Sunčevom vetru je potrebno od 2 do 4 dana da stigne do Zemlje, a kada to učini na scenu stupa džinovski magnet skriven unutar Zemljine kore. Zemljino magnetno polje počinje da deluje na sunčev vetar, pa čestice koje ga sačinjavaju bivaju zarobljene unutar Zemljine magnetosfere. Od tog trenutka one osciliraju između severnog i južnog pola, vođene silom Zemljinog magneta, krećući se duž linija magnetnog polja. Budući da je magnetno polje najjače u polarnim krajevima, najveći broj naelektrisanih čestica sa Sunca biva zaraobljen u Zemljinoj atmosferi upravo u ovim oblastima. Međutim, ovo nije jednosmeran proces jer i sunčev vetar ima jak uticaj na Zemljino magnetno polje, pritiskajući ga velikom silinom i menjajući mu oblik. Stisnite balon pa ćete shvatiti šta se dešava sa magnetnim poljem Zemlje kada na njega naleti sunčev vetar u svoj svojoj silini! Za to je neophodna ogromna količina energije, pa je povremeno, kada je aktivnost Sunca znatno jača, pritisak sunčevog vetra na magnetosferu toliko jak da stvara energiju i do 10.000 volti! Ova energija gura elektrone (koji su izuzetno lagani) ka magnetnim polovima, dajući im veliko ubrzanje. Oni se kreću duž linija magnetnog polja sve do trenutka kada ogromna količina njih ne biva odgurnuta ka višim slojevima atmosfere – jonosferi. I baš tu počinje magija. Struje visoko nalektrisanih čestica sa Sunca sudaraju se sa atomima gasova u jonosferi, nakon čega oni počinju da emituju svetlost, stvarajući pravi spektakl, poznat kao “polarna svetlost”. Ovo se događa na visinima na kojima je atmosfera dovoljno retka da elektroni mogu u nju ući, ali je u isto vreme i dovoljno gusta da se elektronima onemogući slobodni prolaz bez bliskih susreta sa atomima gasa. A kada se elektroni sudare sa atomoma u gornjim slojevima atmosfere, nebom se razliju boje. I to kakve! Od tamnožute i crvene do plave i ljubičaste.

Polarna svetlost je svaki put drugačija i neponovljiva, jer svaki gas emituje različitu boju. Boje aurore zavise od spektra gasova u atmosferi, što opet zavisi od visine na kojoj dolazi do interakcije između elektrona i atoma gasova, jer se na različitim visinama jedan isti gas “pretvara” u drugačiju nijansu. Vrlo visoko, u jonosferi (oko 300 km iznad zemlje), najčešći gas je kiseonik pa na toj visini nastaje crvena polarna svetlost, koja se dešava dosta retko. Na nižim visinima, između 100 i 300 km, atomi kiseonika emituju nijanse žute i zelene boje. Na visini od oko 100 km iznad zemlje, atomi azota stvaraju fantastičnu crvenu boju, koja često podseća na čipku kojom se završava najneobičnija nebeska zavesa. Lakši gasovi u jonosferi, poput vodonika i helijuma, proizvode različite nijanse plave i ljubičaste boje, ali njih ljudsko oko ne može da vidi na tamnom noćnom nebu, pa jedini način da se one zabeleže jeste pomoću izuzetno osetljivih i kvalitetnih foto-aparata. Najveći broj aurora događa se na visinima između 90 i 150 km iznad zemlje, a prosečna visina na kojoj se aurora javlja je između 100 i 120 km.

Polarna svetlost u vise nijansi na nebu, pogled izmedju snegom pikrivenih cetinara u Laponiji

Aurora Borealis „posetila“ je i Deda Mraza u Laponiji

Zona polarne svetlosti predstavlja ona mesta na planeti na kojima se ovaj fenomen najčešće javlja i gde je, zbog svoje siline, najbolje vidljiv. Aurora se javlja iznad zemljinih polarnih regiona u vidu tzv. kružnog prstena ili elipse. Dakle, ako želite da prisustvujete ovom nesvakidašnjem dešavanju, moraćete da se uputite u (naj)hladnije krajeve! Na severu se polarna svetlost javlja u severnim delovima Skandinavije, Grenlandu, Aljasci, severnoj Kanadi i Sibiru, i u tim oblastima se ovaj fenomen naziva Aurora Borealis. Italijanski naučnik Galileo Galilej prvi je upotrebio ovaj naziv. I dok se na severu veliki broj ljudi može pohvaliti da ima čast da uživa u čarima nebeske igre, na jugu, na Antarktiku, Auroru Australis posmatra najinteresantnija publika na svetu – pingvini. Za ljude je, ipak, previše hladno!

U vreme velikih solarnih bura delovi spoljašnje atmosfere Sunca bukvalno eksplodiraju, stvarajući jake oluje sunčevog vetra u kojima se nalazi ogromna količina naelektrisanih čestica. Kada ovakva oluja dopre do Zemlje, naelektrisane čestice pritiskaju Zemljino magnetno polje izuzetnom silinom zbog čega aurorin prsten postaje toliko širok da polarnu svetlost mogu videti i stanovnici na nižim geografskim širinama, npr. u centralnoj Evropi ili čak u blizini ekvatora. Ovako jake solarne bure nisu tako česte, pa privilegija smenjivanja boja na noćnom nebu ipak ostaje na severu.

I još nešto. Polarna svetlost je izuzetno dinamična pojava koja se neprestano kreće i skriva od očiju znatiželjnika. Zato, ukoliko želite da je ulovite, spakujte dosta tople odeće i puno strpljenja, koje će vam biti neophodno u nesvakidašnjoj igri žmurki, njenoj omiljenoj. Ipak, verujte svaki napor višestruko će vam se isplatiti!

Izvor: „Čuda sveta“, izdavač Grades CC – Beograd

Autor: Biljana Luković

foto: mojafinska.blogspot.com

hqworld.net