Pet razloga zašto posetiti Tursku


Ako do sada niste bili u Turskoj, evo 5 najboljih razloga zbog čega to morate učiniti! A ako ste bili, onda evo i novih ideja šta da obiđete, ako već niste.

Zašto posetiti Tursku-more

Zašto posetiti Tursku?

Brujalo se nedavno dosta o popularnosti jedne turske serije koja je osvojila ove naše krajeve snagom većom čak i od one što nas je porobljene držala nekih pet vekova, davno, davno u istoriji našoj… Poetični početak je neminovan kada želite da govorite o jednoj, najpre,geografski, a onda i istorijski i kultirno velikoj zemlji. Pa se i ton govora nekako sam kao poetičnost niže, jer kada govorimo o Turskoj, duh prošlosti, narodne poezije i predanja izvire iz svakog slova. Hteli vi to ili ne.

No, hajde da ipak predanja i deseterce malo ostavim po strani i progovorim o jednoj velikoj zemlji, koja je za sobom ostavila i brižno čuva veliko kulturno i istorijsko nasleđe.

Turska se nalazi između Evrope i Azije, malo deo jednog, a mnogo više drugog kontinenta. Pa tako i geografski, ali i simbolično predstavlja sponu i prelaz između kultura, tradicija, različitih istorija i zaostavština, a sa jednog se kontinenta na drugi prelazi preko jednog mosta, što simbolično govori o relativnosti podela koje ljudi često bespotrebno nameću i ističu.

Most preko Bosfora - Istanbul

Spoj kontinenata i kultura

Pa da se vratim sada ponovo na onu seriju koju sam spomenula na početku. Da, pogađate da je u pitanju “Sulejman Veličanstveni” koji nas je ponovo “osvojio”, “porobio”, “pregazio”… po mišljenju jednih, a po mišljenju drugih samo nas “očarao”. Ipak, činjenica je da je ova serija ostvarila veliku uspeh kod nas, a glavni razlog za to leži upravo u našoj istoriji i činjenici da su Osmanlije  njen sastavni deo. Zbog toga je prilika da se zaviri u njihov svet bila više nego primamljiva. Jer, kakvi su to oni stvarno bili čim su nas, Srbe (nebitan je ostatak sveta :D), toliko dugo držali pod svojom vlasti. Pa se onda otvorio svet raskošnih palata, prelepih dama u svili i kadifi tako često opisanoj u našim narodnim pesmama i pričama, a sada i golim okom vidljivoj.

Istanbul-Turska

Istanbul – deo panorame u suton

Razlog zbog čega koristim ovu seriju za uvod u tekst potpuno drugačije tematike – “Pet razloga zašto posetiti Tursku” – je upravo to što je jedan od glavnih razloga zašto treba posetiti Tursku upravo njena istorija i kultura. A da je to zaista najjači razlog, potvrđuje vam baš serija “Sulejman Veličanstveni”, jer su u vreme njenog večernjeg emitovanja u nekim mestima ulice bile puste, a sa svih strana dopirao zvuk špice, ili uzdisaji i oštri komentari zašto Hurem toliko muče… Ne želimo da ulazim u polemiku o kvalitetu serije i načinu interpretacije istorije, jer to je turska serija, a pobednici istorije pišu, pa je jasno šta hoću da vam kažem… A i Turska je jako pametno iskoristila potencijal serijskog programa za odličnu promociju zemlje, što potvrđuje i porast broja turista koji ovu zemlju posećuju od kada su turske serije osvojile i Evropu. E, o ovome treba razmišljati… Ali ne ovde, jer želim da vam dam kratak vodič zbog čega treba da odete i obiđete ovu veličanstvenu zemlju.

Наставите са читањем

FONTANA DI TREVI – rimska bajka o sreći


U samom vrhu rimskih atrakcija svoje mesto je našla i Fontana di Trevi – jedna od najlepših na svetu. Iako neki smatraju da Rim ima i lepših od nje, sigurno je da ako i nije najlepša, onda je sigurno najveselija! Formalno je izgrađena u 18. veku, ali su njeni temelji začeti mnogo ranije. Legenda kazuje da su vojnici čuvenog generala Agripe krenuli u potragu za čistom vodom izvan zidina grada. Pred njima se ukazala lepa devojka koja im je pokazala izvor pijaće vode, zbog čega je izvor nazvan “Voda device”. Vojskovođa Agripa odlučuje da vodu sprovede u Rim, pa je 19. godine pre Hrista izgrađen akvadukt istog imena – “Aqua Virgo”. Ovaj akvadukt je pojio Rim više od 400 godina, a “voda života” prestala je da teče kada su akvadukt razorili Goti. To je primoralo Rimljane da piju vodu iz zagađene reke Tibar, što je samo dodatno ubrzalo pad velike imperije.

Fontana di Trevi u Rimu

Fontana di Trevi u Rimu

Stari rimski običaj da se na kraju puta vode, koja je dolazila iz akvadukta, grade lepe fontane oživljen je u 15. veku, u vreme renesanse. Papa Nikolas V obnovio je akvadukt Aqua Virgo i 1453. godine naredio da se na njegovoj krajnjoj tački izgradi skromna fontana, koju je dizajnirao arhitekta Leon Batistad Alberti. U 17. veku papa Urban VIII angažuje čuvenog Berninija da napravi skicu nove fontane, koja je trebalo da bude znanto grandioznija od stare, ali je smrt pape Urbana VIII zaustavila realizaciju Berninijevog projekta. Papa Klement XII oživeo je ideju svog prethodnika pa je vek kasnije organizovao takmičenje za najbolji projekat fontane, na kome je pobedio Nikola Salvi. On se svom gradu dostojno zahvalio pa je na mestu nekada skromne fontane podigao velelepnu. Izgradnja fontane di Trevi počela je 1732. godine a završio ju je Đuzepe Panini 1762. godine, 10 godina nakon smrti Nikole Salvija.

Statua boga Neptuna

Bog Neptun – grčki Posejdon

Fontana di Trevi je visoka skoro 30 m i široka 20 m, što je čini najambicioznijom i najvećom baroknom fontanom u Rimu. Nalazi se na trgu Trevi, a ime je dobila zbog toga što se ispred nje ukrštaju tri puta – na italijanskom “tre vie”. Interesantno je da fontana, zapravo, predstavlja fasadu palate Poli (Palazzo Poli) koja je i poznata zahvaljujući ovoj fontani. Džinovski korintnski stubovi na fasadi palate povezuju njena dva sprata, a ispred njih je pravo remek-delo barokne umetnosti. U središtu kompozicije je statua rimskog boga Neptuna, delo Pjetra Braćija. Ponosan i moćan, on jezdi morem u svojoj kočiji u obliku školjke koju vuku konji. Dva Tritona vode konje, od kojih je jedan krotak i miran, a drugi nemiran i neposlušan, što simbolizuje dva osnovna raspoloženja mora i okeana. Triton je mitsko biće, sin boga Posejdona (rimski Neptun) i Amfitrite. Obe statue Tritona isklesao je Pjetro Braći 1762. godine, kada je fontana i završena. U maloj niši sa leve strane boga Neptuna nalazi se statua Bogatstva, a u niši sa desne strane je statua Zdravlja, obe delo Filipa dela Vale. Iznad ovih figura isklesani su reljefi koji dočaravaju istoriju nastanka akvadukta“Aqua Virgo”. Reljef iznad desne niše ilustruje legendu o lepoj devici i žednim rimskim vojnicima, delo Andrea Bergondija, a onaj sa leve strane prikazuje vojskovođu Agripu kako cezaru Avgustu objašnjava svoj plan o izgradnji novog akvadukta koji će Rimu obezbediti čistu vodu za piće.

Turisti oko Fontane di Trevi

Poželite i Vi želju…

Vodena predstava “di Trevi” daje se jako dugo, ali i danas oduševljava i inspiriše istim žarom, baš kao i na dan “premijere”. Zbog toga su je mnogi poznati reditelji birali za scenografiju u svojim filmovima, od kojih je najpoznatiji film “Život je lep”, reditelja Federika Felinija. Nakon ljupkog brčkanja glumice Anite Ekberg, fontana di Trevi je i definitivno postala statusni simbol Rima! Smeštena na malom trgu Trevi, zbog čije veličine deluje još impresivnije, svakodnevno je okupirana vojskom turista koji vodeni spektakl prate s oduševljenjem koje je zarazno i koje svakog sekunda preti da “eksplodira”, dok blicevi aparata blješte i gube se u fantastičnoj simfoniji razdraganosti i sreće.

Pet letovališta u Bugarskoj


Bugarska obala Crnog mora duga je 378 km, a duž nje je smešteno niz turističkih mesta i primorskih gradića koji mame da se u njima odsedne i iz njih krene u obilazak i istraživanje ove lepe zemlje, zelene i brdovite, posute poljima ruža i obasjane žarkim suncem. Crno more su još antički Grci zvali Pontus Euxinos – „gostoljubivo more“, pa su i ljudi na njegovim obodima udahnuli malo tog morskog „šmeka“ jer je letovanje u Bugarskoj nezaboravno iskustvo, kako zbog lepote prirode, tako i zbog srdačnih ljudi. Najpoznatije i najveće letovalište u Bugraskoj je Sunčev breg za koji su svi čuli, ali mi smo rešili da vam sada prezentujemo i čari nekih drugih, manje poznatih mesta koja taj „zaborav“ ne zaslužuju. Možda Vas ovih pet letovališta u Bugarskoj inspirišu da ove godine organizujete svoje letovanje baš u ovom našem „toplom“ susedu.

1. Sveti Konstantin i Elena

“Sveti Konstantin i Elena” je najluksuznije odmaralište na bugarskoj obali Crnog mora, Nalazi se 8 km severoistočno od Varne i 7 km južno od popularnog letovališta, „Zlatni pjasci“. Ime je dobilo po čuvenom rimskom imperatoru Konstantinu Velikom i njegovoj majci Jeleni (na bugarskom Elena). Ovo luksuzno letovalište poznato je zbog mnoštva izvora lekovite vode pa je ovo mesto prvo bilo samo lečilište u kome se primenjivala balneoterapija, da bi vremenom preraslo u luksuzno odmaralište popularno među svim generacijama. Mesto je jedinstveni spoj fantastične prirode, peskovitih plaža, lekovitih izvora minerlane vode i mora, a prelepi parkovi u kojima su smešteni mnogobrojni luksuzni hoteli čitave godine mirišu na smokve i jorgovan. U letovalištu postoje i dva bazena na otvorenom sa toplom, lekovitom vodom koji rade tokom cele godine pa je ovo mesto idealan spoj „lekovitog odmora“.

Sveti Konstantin i Elena

Sveti Konstantin i Elena

2. Ahtopol

Ahtopol je malo mesto na samom jugu Bugarske, 14 km jugoistočno od Careva i jako je blizu bugarske granice sa Turskom. Nalazi se na malom živopisnom poluostrvu i predstavlja najjužniju tačku bugarske crnomorske obale. Iznad mesta se uzdiže planina Strandža pa je klima u Ahtopolu zbog toga jako prijatna čak u najtoplijem periodu godine, u julu, kada je ovde tempreatura u proseku oko 23°C.  Ahtopol mirno primorsko mesto sa odličnom peskovitom plažom i udaljeno je od velikih letnjih odmarališta pa je idealno mesto za ljubitelje odmora daleko od gužve, vreve i buke. Iako je mesto malo, u njemu ima dosta hotelskog smeštaja, vila i aprtmana, restorana i kafea u kojima se može uživati u specijalitetima domaće kuhinje, ali i hrani sa svih meridijana.

Ahtopol

Ahtopol

3. Sveti Vlas

Sveti Vlas je živopisno mestašce sa oko 4000 stanovnika i nalazi se 10 km severno od Nesebara. Od popularnog Sunčevog brega je udaljen samo 2 km pa je odlična alternativa za odmor u tišini, ali ipak blizu letnje „vreve“. Smešten u podnožju Balkan planine, u severnom delu zaliva Burgas, Sveti Vlas je idelana kombinacija morskog vazduha i planinske svežine. Zanimljivost u vezi ovog očaravajućeg mesta je to što su u njemu sve plaže okrenute na jug. Godine 2007. u mestu je izgrađena marina Dinevi, u kojoj se nalazi „Dinevi Resort“, hotelski kompleks zatvorenog tipa koji obuhvata nekoliko luksuznih hotela i ovu najveću marinuza jahte u Bugarskoj. Zato je ovo mesto jako popularno među mondenskim svetom pa parkirani Poršei i usidrene milionske jahte ovde predstavljau svakodnevni prizor.

Marina u Svetom Vlasu

Marina u Svetom Vlasu

4. Pomorje

Pomorje je primorsko letovalište u južnoj Bugarskoj, koje se nalazi kamenitom poluostrvu u zalivu Burgas. Od Burgasa je udaljeno 20km, a od Sunčevog brega 18 km. Iznad niza peskovitih plaža uzdižu se obronci Stare planine pa je klima mesta jako prijatna i u najvrelije dane. Mesto je poznato i po lekovitom blatu koje se koristi i za lečenje ali i za podmlađivanje jer ga koriste za kozmetiku. Mesto je mirno pa je idelano za porodice sa decom, ali ima raznovrsnu turističku ponudu prilagođenu svima.

Pomorje

Pomorje

5. Elenite

Elenite je maalo ali ekskluzivno odmaralište smešteno u južnom delu bugarskog primorja, u zalivu u podnožju južnih obronaka Balkan planine. Mesto je udaljeno od Burgasa 45 km, ali je zato popularni Sunčev breg na samo 8 km od letovališta. Mesto se nalazi blizu Svetog Vlasa. Kompleks hotela i odmarališta je okrenut na jug, a iza njega se uzdižu živopisni planinski obronci sa kojih se spušta prijatan planinski vazduh. Letovalište je idealno za porodice sa decom i za ljubitelje odmora ali i netaknute prirode.

Elenite

Elenite

Ako se odlučite da isprobate neko od ovih pet letovališta u Bugarskoj, javite nam svoje utiske. Želimo Vam lep odmor i lepo vreme! 🙂

Šta izabrati za vaše prvo letovanje u Turskoj


Slika ostrva i mora iz vazduha

Fetije – turski dragulji

Turska je zemlja za koju nas mnogo stvari veže. Istorija, kultura, tradicija samo su jedan „delić“ ogromnog mozaika koji se na ovim prostorima sklapao najpre „čuvenih pet vekova“, da bi se onda ispostavilo da je nastavio da se sklapa i mnogo nakon „konačnog oslobađanja“. 🙂

Kao zemlja koja spaja dva kontinenta, Evropu i Aziju i to preko jednog mosta (!), Turska zaista jeste spona između kultura i civilizacija. Da ne zalazimo previše u istoriju i otomanske dane i sa najosnovnijim znanjem čim dođete u Tursku, odmah vam biva jasno da je to velika zemlja, ne samo površinski već kulturno, društveno, umetnički, tradicijski…. Spoj nespojivog – visokih džamijskih minareta koji se probijaju kroz višespratne novomilenijumske nebodere kao i spoj uskih ulica bazara i zvukova tradicionalnog cenjkanja sa hukom velegradskog saobraćaja.

Ipak, Turska kao turistička destinacija postala je jako popularna kod nas iz više razloga: najpre, u vreme viza za Tursku one nisu bile potrebne, relativno je blizu pa ne iziskuje neophodan avionski prevoz koji je skup a o prelepom, toplom moru da i ne govorimo. Uz ponešto o hrani, muzici… Ali, ipak, more je zakon! 🙂 Pa ću vam ja zato ukratko predstaviti nekoliko već „dokazano dobrih“ destinacija koje naši ljudi vole.

MARMARIS

Slika plaže, mora i ljudi kako se kupaju

Marmaris

Marmaris je gradić udaljen nekih 150 km od aerodroma u Bodrumu, važna je luka i jedno je od najpoznatijih letovališta u Turskoj. Marmaris je prelep gradić, ušuškan u zalivu na krajnjem jugu maloazijskog dela kontinenta koji će zaista ispuniti vaša očekivnja na letovanju. Ovaj gradić ima mirne kafiće i restorane,  tu je i čuveni bar street kao i klubovi pored plaže. Tu je i uređeno šetalište dužine oko 8km koje od centra Marmarisa vodi do mirne plaže Ičmelera. Duž ovog šetališta smešteno je puno hotela, braova, restorana, tradicionalnih čajdžinica pa je grad spoj modernog ali sa prizvukom orijenta. Grad je lep i čist sa mnoštvom hotela i odličnom infrastrukturom kao i vanpansionskom ponudom što je za turiste jako važno. I grad i okolinu moguće je običi tradicionalnim mini-busevima. U blizini Marmarisa je Ičmeler koji je popularno turističko mesto u zalivu okruženom šumom sa prelepom peščanom plažom. Zbog svega navedenog, Ičmeler je idealan za porodične odmore i za ljubitelej mirnijeg odmora, udaljenog od bučnijih turskih ritmova iz otvorenih barova i diskoteka. Kada je klima u pitanju, ona je sredozemna, topla i vlažna a leti temperature mogu ići i do 40°C.  Kao jedno od najpopularnijih letovališta u Turskoj, godišnje ga poseti oko 400,000 ljudi pa je to i preporuka više da i vi budete deo njih.

KUŠADASI

Pogled na more

Kušadasi

Kušadasi je primorski grad u Turskoj sa oko 60.000 stanovnika i jedno je od najpopularnijih letovališta na obalama Egejskog mora. Naročito među našim ljudima. Nalazi se 90 km južno od Izmira, velikog gradskog centra koji je ujedno i treći grad po veličini u zemlji. Nekoliko izuzetno važnih istorijskih i arheoloških znamenitosti je u blizini Kušadasija pa zbog toga on nema samo isključivo zabavno-turistički karakter. Pomenućemo Efes, Didima, Priena, Troju, Milet – mesto rođenja čuvenog antičkog matematičara i državnika Talesa. Sa tipičnom mediteranskom klimom, Kušadasi ima i sve uslove za dugu turističku sezonu pa ih obilato i koristi. Bistro more i prelepe plaže upotpunjene su dodatnim atrakcijama poput jedrenja, skijanja na vodi, terena za odbojku na plaži…. Najlepše plaže su svakako  Long Beach (20km), Ladies Beach (2km), Kustur Beach (4.5km) i Pamucak Beach (12km). A u samom centru grada je naravno tradicionalni bazar sa neminovnim cenkanjem! Pa ko zna, zna. A ko ne zna, naučiće sledeći put. Za mlade je omiljeno mesto naravno Bar street pa vam ime samo govori da je u pitanju mesto provoda 24/7.

BODRUM

Kula sv. Petra u Bodrumu u suton

Kula sv. Petra u Bodrumu u suton

Takođe jedno od prelepih i izuzetno popularnih turskih letovališta na obalama Egejskog mora, u jugozapadnom delu zemlje, Bodrum je osim mora i zabave poznat i po tome što je u njemu rođen grčki istoričar Herodot, otac istorije. Iako ova informacija jeste važna, ipak nije presudna za veliki priliv turista svakog leta. Grad je izgrađen na ruševinama antičkog Halikarnasa a jedan od simbola grada je dvorac sv. Petra koga su u srednjem veku podigli krstaši na samom ulazu u bodrumsku luku. Od tada do danas stvari su se promenile, ali ne u značaju luke već u onome „šta“ je u njoj usidreno. Pa umesto nekadašnjih ribarskih brodića sada se u luci šepure najluksuznije jahte iz svih delova sveta. Jer Bodrum je zaista meka turskog turizma. Osim nespornih turističkih potencijala, Bodrum u sebi nosi jednu prelepu priču koja grad čini još tajanstvenijim i lepšim. Reč je o jednom od 7 antičkih čuda – Mauzoleju u Halikarnasu, grobnici koju je izgradila kraljica Artemisa u znak velike ljubavi prema svom mužu Mauzolu, persijskom kralju. Ova bajkovita priča dodatno inspiriše turiste iz čitavog sveta da dođu u ovaj grad i možda osete i duh ovog fantastičnog čuda antike. Ipak, ono što je za turistički Bodrum karakteristično i važno jeste bogat noćni život sa dve najveće i najposećenije diskoteke na turskom primorju. Jedna od njih je na otvorenom i zove se „Halikarnas“ a druga je „Catamaran“ – disko klub na vodi koji je zaista prava atrakcija i garant dobre zabave. Koja, naravno, traje do ranih jutarnjih časova. Po mišljenjima mnogih, Bodrum je najlepši grad na obalama Egejskog mora koji okuplja elitu iz čitavog sveta pa ga zbog toga često zovu i „turski Sen Trope“.

ANTALIJA

Slika iz vazduha na kojoj se vide dva paraglajdera i more

Antalija – turističke čari

Antalija se nalazi na mediteranskoj obali i danas je jedna od najorganizovanijih turističkih oblasti u Turskoj, sa najbogatijom i najraznovrsnijom ponudom zbog čega je sa pravom nazivaju „Turska rivijera“. Krase je kako bogato kulturno nasleđe, tako i neverovatne prirodne lepote pa je zbog toga nazivaju još i biserom Mediterana. Nalazi se na krajnjem jugu zapadnog dela Turske, na obalama Sredozemnog mora. Biserno bele peščane plaže i tirkizno more definitivno ovaj deo turske obale i celu oblast svrstavaju u vrh turističke ponude zemlje a hoteli si uglavnom izvan grada na mirnijim lokacijama što garantuje kvalitetan odmor. Antalija je veliki grad, milionski zapravo, pa ljubitelji šopinga zaista nemaju razloga za brigu da li će naći ono što traže – od turskog tradicionalnog do najmodernijeg svetskog. Atraktivni bulevari i šoping centri, šetališta pod palmama sa pogledom na luku još više doprinose atraktivnosti grada. Takođe, Antalija je i jedna od najvećih luka Mediterana pa su prizori luksuznih jahti i međunarodnih kruzera svakodnevni. Antalija ima izuzetno blagu klimu što je dodatno čini privlačnom i popularnom naročito u vreme nesnosnih letnjih žega. Pomenućemo i neka turistička naselja poput Kemera i Beleka kao i prelepu planinu Taurus što sve zajedno sa toplim morem i veličanstvenim plažama čine ovo mesto nezaobilaznim na turističkoj karti sveta.

Kao i na „sportskoj“ mapi mnogih naših sportskih klubova koji biraju baš Antaliju za mesto gde će se pripremati za naporne sportske sezone.

Još informacija o ostalim destinacijama Turske možete pogledati na linku tt-group.net

San Francisko – osnovne informacije


Fotografija mosta Golden Gate,

Golden Gate – jedan od najpoznatijih mostova na svetu

San Francisko je već dugo među deset najposećenijih destinacija u Sjedinjenim Državama i ujedno jedna od najprepoznatljivijih.
Relativno kompaktan grad, četvrti po veličini u Kaliforniji, površine je svega 18 km2, zbog čega je drugi američki grad po gustini naseljenosti posle Njujorka. Ipak, zahvaljujući svojoj lokaciji, uglavnom na obali kao i brdašcima i mnogobrojnim parkovima, uvek izgleda veći.
Bez obzira da li ste u potrazi za najboljim mestima za razgledanje, jelo, kulturu ili istoriju, sportove, aktivnosti na otvorenom ili fantastičnim krajolicima, San Francisko ima ponešto za svakoga.

Panorama San Franciska

Panorama San Franciska

Kineska četvrt, najveća kineska zajednica izvan Kine, ima bogato ukrašena šarena vrata na ulicama Buš i Stokton, kroz koja se ulazi u četvrt. Tu ćete naići na svakojake prodavnice čajeva, trgovine mešovitom robom, prodavnice drangulija, apoteke, restorane, pekare, cvećare i pijacu koja vrvi od ljudi, a na kojoj možete kupiti i živu stoku. Radi se o čitavom moru aktivnosti i mešavini egzotičnih zvukova i aroma.

Do Kineske četvrti nalazi se plaža Nort, ujedno poznata kao Mala Italija, nekadašnji dom pesnika-bitnika

poput Alana Ginsberga i Žaka Kerouaka, koji su imali običaj da ovde piju i čitaju svoja dela u knjižari Siti Lajts. Ovde se nalazi i Park Vašington Skver, sa neodoljivim crkvama i mnogobrojnim uličnim sajmovima, famoznom italijanskom kuhinjom i autentičnim, ljupkim kafeima, gde možete da se okrepite za šetnju do Tornja Koit.

U blizini se nalazi i Ribarsko pristanište, dom slavnih dangeneških rakova, čorbe od plodova mora s povrćem i hordi morskih lavova koji lenčare na dokovima. Odavde se trajektom možete odvesti do Alkatraza, zatvora s najvišim stepenom zaštite koji je nekada bio dom najgorih svetskih kriminalaca, kao i ostrva Ejndžel, drugog ostrva i nacionalnog parka koji pluta u Zalivu San Franciska, kao i do obližnjih Sausalita i Tiburona, dva fina predgrađa na obali.

Fotografija kuća koje su u tipično američkom stilu gradnje

Arhitektira San Franciska na drugačiji način

Embarkadero, šetalište s palmama, dom je nedavno obnovljene zgrade Feri, u čijem su ljupkom zdanju nalik evropskim železničkim stanicama smeštene pijace farmera koji se bave organskim uzgojem hrane, fantastični restorani, barovi i prodavnice. Navratite bilo koje jutro kako biste nabavili najbolji lokalni sir, voće i hleb za piknik u parku Golden Gejt. Često prekriven maglom, pomenuti park je dom muzeja Jang, fantastičnih botaničkih bašti i mnogobrojnih većih i manjih jezera, polja bizona i mesta za piknik.
Na jednom rubu parka se nalazi Hajt-Ešberi, još jedno živopisno područje, gde su hipici tokom šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka upražnjavali slobodnu ljubav.

Slika tramvaja

Tradicionalno prevozno sredstvo

To je još uvek dom tinejdžera odevenih u hipijevske boje i kafiće s domaćim proizvodima, pa će vas šetnja tim delom zapravo odvesti u prošlost.
Još jedna poznata četvrt je Kastro, dom najvećeg procenta gradske homoseksualne populacije. Tamo postoji mnogo živahnih bistroa, kafea, galerija i restorana, koji su se smestili među dobro očuvanim viktorijanskim zgradama i uređenim vrtovima.

Ispred Centra digitalne umetnosti Leterman nalazi se Marina Grin, travnata površina igrališta, trkačkih staza i lepe plaže s najveličanstvenijim pogledom na crveni most Golden Gejt. Dok ste ovde, svratite u slikovitu Palatu likovnih umetnosti.

Fotografija Golden gejta u suton

Golden Gejt u suton

Ostale četvrti koje valja pomenuti su Nob Hil i Rašen Hil, ekskluzivna igrališta mnogobrojnih bogatih stanara. Iznad brda se nalaze luksuzni hoteli Fermont, Hatington i Mark Hopkins, kao i impresivna katedrala Grejs.

Marina Kau Holou je ispunjena ljupkim radnjama i kafeima koji prekrivaju ulice Česnat i Junion. Prošetajte se uzbrdo ulicom Filmor i prođite pored vila bogatih i slavnih.
Najbolji pogled na celi grad ćete imati ako se vozite “putem od 49 milja”, koji vas vodi kroz parkove i plaže, kao i različite istorijske, slikovite i zanimljive lokacije. Obavezno se provozajte i tramvajem. Postoje dva puta koja će vas odvesti od Ribarskog pristaništa kroz Rašen i Nob Hils, a zatim dole do trga Junion.

Gost post je napisao Dalibor Vaskovića iz Mitos Travela mitos-travel.com

MALDIVI – TROPSKI DRAGULJI „U RATAMA“


Pogled na koralna ostrva iz vaduha, prekrivena zelenilom

Maldivi su zaista beg od stvarnosti – prosudite i zašto…

LIČNA KARTA:
Puno ime zemlje: Republika Maldivi
Površina: 298 km2
Populacija: 301 475
Glavni grad: Male
Jezik: divehi, engleski
Vera: sunitski muslimani

Arhipelag Maldivi sastoji se od 1190 malih koralnih ostrva (atola), od kojih je samo 218 naseljeno, i nalazi se u Indijskom okeanu jugozapadno od Indije. Prostire se u dužini od 840 km u dva skoro paralelna niza ostrva, međusobno udaljena 30 km. Mnogi Maldive svrstavaju u čuda sveta zato što se na malom prostoru nalazi jako puno ostrva, pravih turističkih dragulja idealnih za odmor.

Klima je vrela, vlažna i monsunska. Ostva najviše žive od ribarenja, prerade ribe i turizma. Turističke agencije na Maldivima posetioce mame starom pričom o “poslednjem raju na zemlji” i ako raj zamišljate kao hiljade Robinzon Kruso tropskih ostrva sa palmama, čistim plažama i tirkiznim lagunama, onda su Maldivi definitivno mesto za vas. Maldivi su vrlo pouparni među roniocima koji tamo odlaze da uživaju u fantastičnim koralnim grebenovima i bogatstvu podvodnog života.

Koralana ostrva viđena iz vazduha, okružena bistrom vodom

Koralni biseri u okeanu

Ali, Maldivi definitivno nisu mesto za antropologe amatere koji žele odvojeno da putuju i žive sa lokalnim stanovništvom, jer je turizam na Maldivima pažljivo organizovan. Nedostatak obradivog zemljišta dovodi do toga da zemlja mora da uvozi bukvalno sve što je turistima neophodno pa se stoga Maldivi ne mogu baš pohvaliti pristupačnim cenama. Zato vlada Maldiva pravi projekat zasebnih malih plantaža na nenaseljenim ostrvima, daleko od zagađenja i saobraćaja.

Kućica na vodi sa bazenom iz koga se odmah gleda u kristalno bistro tirkizno more

Da li ste za ovakav odmor?

Vlada se takođe trudi da što je moguće više zaštiti tradicionalne muslimanske zajednice od štetnih efekata koje masovni turizam sa sobom nosi. Turistima su tako omogućene kratke organizovane posete lokalnim zajednicama, ali se nakon toga moraju vratiti u turističke centre u kojima su odseli. Ako bi neko poželeo da obiđe i neka ostva koja nisu uključena u turističku ponudu Maldiva, za to mu je neophodan, pre svega, dobar razlog i specijalna dozvola države.

Pretpostavlja se da su prvi doseljenici naselili arhipelag oko 500. godine p.n.e. Po jednoj teoriji, ostrva su već oko 2000. godine p.n.e. bila na raskrsnici važnih pomorskih puteva. Lokalno stanovništvo, pak, veruje da je drevna nacija Redini, koja je obožavala Sunce, bila prva koja je naselila ostrva i da im je ostavila u nasleđe puno verovanja i običaja, uključujući i verovanje u zlog duha “jinnisa”. Redini su otišli sa ostrva oko 500. godine p.n.e., ili su ih asimilovali budisti sa Cejlona i hindusi iz Indije. Pošto je postojao nedostatak građevinskog materijala, svaka sledeća grupa doseljenika zidala je svoje najvažnije građevine na već postojećim, što je dovelo do toga da je većina džamija na Maldivima okrenuto ka suncu, a ne ka Meki. Najstariji zapisi o Maldivima potiču iz 2. veka n.e. kada su trgovci iz Azije svraćali na arhipelag tokom svojih putovanja na Daleki istok. Maldivi su tada bili poznati kao “Otoci para” jer su tamo prikupljane velike količine školjki, tadašnje monete.

Romantično postavljen sto za večeru sa svećama, koji je odmah pokraj prelepe bistre vode

Ko je za romatičnu večeru u dvoje?

Ostrvo sa kućicama na vodi viđeno iz vazduha

Birajte kućicu… 🙂

Prelazak na islam, 1153. godine, predstavlja prekretnicu u istoriji Maldiva. Prema legendi, morski “jinni” po imenu Rannamaari zahtevao je da mu lokalno stanovništvo svake godine žrtvuje po jednu devicu. Pošto je takva vrsta žrtve teško padala seljacima, Abu Al Barakat, Arapin iz Severne Afrike, odlučio je da zameni devojku i prevari demona. Uspeo je da ga odobrovolji čitajući mu citate iz Kurana. Barakat je kasnije postao prvi sultan Maldiva.

U 16. veku na Maldive su došli Portugalci. Željni što većeg kolača profitabilne trgovačke rute u Indijskom okeanu, izdejstvovali su dozvolu da izgrade utvrđenje u Maleu, ali nije prošlo puno vremena do trenutka kada su od Maldiva poželeli mnogo, mnogo više. 1558. godine kapetan Andreas Andre poveo je Portugalce u invaziju i tada je ubijen sultan Ali VI. Andre je vladao Maldivima sledećih 15 godina. 1573. godine Muhamed Takurufan organizovao je pobunu protiv Portugalaca, pa se njihova okupacija ostrva neslavno završila.

U 17. veku Maldivi su došli pod zaštitu Holanđana, a zatim i Britanaca, ali još uvek nisu postali kolonija. Godine 1860. trgovci iz Bombaja podigli su svoja skladišta i prodavnice u Maleu i ubrzo su dobili potpuni monopol na tgovinu. Sultan Muhamed Mueenuddin II, umoran od njihove ekonomske dominacije, potpisao je ugovor sa Britancima 1867. godine koji je garantovao punu nezavisnost ostrva. 1932. godine napisan je prvi ustav Maldiva po kome je bilo predviđeno da sultanat postane izborna, a ne nasledna pozicija. Kasnije su Maldivi postali britanski protektorat i dozvolili su Britancima da na ostrvima podignu svoje objekte. Godine 1953. ukinut je sultanat i uvedena je republika čiji je prvi predsednik bio Amin Didi. Za manje od godinu dana Didi je bio zbačen sa svog položaja i sultanat je ponovo ustanovljen, a za 94. sultana Maldiva izabran je Muhamed Faridi Didi.

Uzbudljiva istorija Maldiva i bune protiv Britanske dominacije trajale su sve do 1965. godine, kada je Britanija priznala punu nezavisnost ostrva. Nakon referenduma 1968. godine, sultanat je ponovo ukinut i proklamovana je nova republika sa Ibrahimom Nasirom na čelu.

Za poslednje godine karakteristična je modernizacija zemlje i brz ekonomski razvoj. Na razvoj zemlje najviše utiču turizam i ribarska industrija. U isto vreme, zemlja je pod jakim pritiscima sa jedne strane međunarodne zajednice koja zahteva veći stepen demokratičnosti, a sa druge strane muslimanskih zajednica koje zahtevaju vraćanje tradicionalnog muslimanskog načina života. Veliki problem sa kojim se Maldivi suočavaju danas jeste stvaranje balansa između turizma i očuvanja prirodne sredine, jer su Maldivi trenutno jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija na svetu.

foto: multiformis.com

eglobaltravelmedia.com.au

multiformis.com

politika.rs

AURORA BOREALIS – POLARNA SVETLOST


Purpurne nijanse se razlivaju po vecernjem nebu

Aurora Borealis – fenomen prirode

“Nijedna olovka ne može nacrtati, nijedna boja naslikati, niti reč opisati nebesku svetlost u svoj njenoj veličanstvenosti.” Ove reči, možda, najbolje opisuju fenomen o kome ćemo sada govoriti, budući da je reč o prizoru koji se teško da dočarati. Ali, da probamo.

Zamislite nebo prekriveno magličastom zavesom, zrake raznobojne svetlosti kako padaju po vama, vraćaju se i ponovo obasjavaju horizont, crvenu buktinju u dnu zavese i nežni povetarac u čijem se ritmu celi prizor njiše. A onda, iznenada, sve nestaje i bledi, ostavljajući za sobom emocije koje ne blede…
Da, zaista je teško zamisliti neobičnu magiju koja se u naučnim krugovima romantično naziva Aurora Borealis (kada se javlja na najsevernijim delovima Zemljine kugle) ili Aurora Australis (na Južnom polu). Zajednički naziv za ova dva fenomena istovetnog porekla je Aurora Polaris – polarna svetlost ili “severna zora”, jer posmatrače podseća na crvenkastu svetlost koja se u zoru razlije na istoku, najavljujući izlazak sunca. No, ako želimo da objasnimo ovu fantastičnu pojavu na vidljivom nam nebu, moramo se najpre vinuti znatno iznad njega.

Iako je izuzetna znatiželja čoveka naterala da napravi mikroskope i teleskope, ne bi li zavirio u minijaturne i daleke svetove, neke stvari su mu ipak ostale van domašaja oka. Vazduh koji dišemo, bez koga nas ne bi ni bilo, i naša atmosfera, u kojoj se mešaju različiti gasovi, deo su sveta koji čovek ne vidi, ali ga, ipak, dobro poznaje. Još jedna stvar koju ne vidimo, a svakodnevno je osećamo je i Zemljino magnetno polje, koje se prostire i do 80.000 km iznad Zemljine površine. Zemlja je džinovski magnet, čiji je izvor skriven duboko u njenoj kori. Linije magnetnog polja izlaze iz Zemljine kore i ponovo u nju poniru, a tamo gde su ove linije najbliže jedna drugoj magnetizam je najjači, što se uglavnom poklapa sa geografskim polovima Zemlje. Zemljino magnetno polje je izuzetno značajno za opstank živog sveta na našoj planeti ali je, u isto vreme, i jedan od glavnih protagonista u nastanku izvanrednih nebeskih slika o kojima ovde govorimo.

Drugi glavni lik u našoj priči dolazi nam direktno sa Sunca. Baš kao i Zemlja, i Sunce ima svoju atmosferu. Ona se sastoji od vodonika, koji se deli na protone i elektrone. Ove minijaturne visoko naelektrisane čestice konstanto “ključaju” u Sunčevoj atmosferi i iz nje bukvalno izleću, krećući se kroz svemir brzinom od 300 do 1200 km u sekundi. Ove naelektrisane čestice visoke energije poznatije su pod nazivom “sunčev vetar”. Sunčevom vetru je potrebno od 2 do 4 dana da stigne do Zemlje, a kada to učini na scenu stupa džinovski magnet skriven unutar Zemljine kore. Zemljino magnetno polje počinje da deluje na sunčev vetar, pa čestice koje ga sačinjavaju bivaju zarobljene unutar Zemljine magnetosfere. Od tog trenutka one osciliraju između severnog i južnog pola, vođene silom Zemljinog magneta, krećući se duž linija magnetnog polja. Budući da je magnetno polje najjače u polarnim krajevima, najveći broj naelektrisanih čestica sa Sunca biva zaraobljen u Zemljinoj atmosferi upravo u ovim oblastima. Međutim, ovo nije jednosmeran proces jer i sunčev vetar ima jak uticaj na Zemljino magnetno polje, pritiskajući ga velikom silinom i menjajući mu oblik. Stisnite balon pa ćete shvatiti šta se dešava sa magnetnim poljem Zemlje kada na njega naleti sunčev vetar u svoj svojoj silini! Za to je neophodna ogromna količina energije, pa je povremeno, kada je aktivnost Sunca znatno jača, pritisak sunčevog vetra na magnetosferu toliko jak da stvara energiju i do 10.000 volti! Ova energija gura elektrone (koji su izuzetno lagani) ka magnetnim polovima, dajući im veliko ubrzanje. Oni se kreću duž linija magnetnog polja sve do trenutka kada ogromna količina njih ne biva odgurnuta ka višim slojevima atmosfere – jonosferi. I baš tu počinje magija. Struje visoko nalektrisanih čestica sa Sunca sudaraju se sa atomima gasova u jonosferi, nakon čega oni počinju da emituju svetlost, stvarajući pravi spektakl, poznat kao “polarna svetlost”. Ovo se događa na visinima na kojima je atmosfera dovoljno retka da elektroni mogu u nju ući, ali je u isto vreme i dovoljno gusta da se elektronima onemogući slobodni prolaz bez bliskih susreta sa atomima gasa. A kada se elektroni sudare sa atomoma u gornjim slojevima atmosfere, nebom se razliju boje. I to kakve! Od tamnožute i crvene do plave i ljubičaste.

Polarna svetlost je svaki put drugačija i neponovljiva, jer svaki gas emituje različitu boju. Boje aurore zavise od spektra gasova u atmosferi, što opet zavisi od visine na kojoj dolazi do interakcije između elektrona i atoma gasova, jer se na različitim visinama jedan isti gas “pretvara” u drugačiju nijansu. Vrlo visoko, u jonosferi (oko 300 km iznad zemlje), najčešći gas je kiseonik pa na toj visini nastaje crvena polarna svetlost, koja se dešava dosta retko. Na nižim visinima, između 100 i 300 km, atomi kiseonika emituju nijanse žute i zelene boje. Na visini od oko 100 km iznad zemlje, atomi azota stvaraju fantastičnu crvenu boju, koja često podseća na čipku kojom se završava najneobičnija nebeska zavesa. Lakši gasovi u jonosferi, poput vodonika i helijuma, proizvode različite nijanse plave i ljubičaste boje, ali njih ljudsko oko ne može da vidi na tamnom noćnom nebu, pa jedini način da se one zabeleže jeste pomoću izuzetno osetljivih i kvalitetnih foto-aparata. Najveći broj aurora događa se na visinima između 90 i 150 km iznad zemlje, a prosečna visina na kojoj se aurora javlja je između 100 i 120 km.

Polarna svetlost u vise nijansi na nebu, pogled izmedju snegom pikrivenih cetinara u Laponiji

Aurora Borealis „posetila“ je i Deda Mraza u Laponiji

Zona polarne svetlosti predstavlja ona mesta na planeti na kojima se ovaj fenomen najčešće javlja i gde je, zbog svoje siline, najbolje vidljiv. Aurora se javlja iznad zemljinih polarnih regiona u vidu tzv. kružnog prstena ili elipse. Dakle, ako želite da prisustvujete ovom nesvakidašnjem dešavanju, moraćete da se uputite u (naj)hladnije krajeve! Na severu se polarna svetlost javlja u severnim delovima Skandinavije, Grenlandu, Aljasci, severnoj Kanadi i Sibiru, i u tim oblastima se ovaj fenomen naziva Aurora Borealis. Italijanski naučnik Galileo Galilej prvi je upotrebio ovaj naziv. I dok se na severu veliki broj ljudi može pohvaliti da ima čast da uživa u čarima nebeske igre, na jugu, na Antarktiku, Auroru Australis posmatra najinteresantnija publika na svetu – pingvini. Za ljude je, ipak, previše hladno!

U vreme velikih solarnih bura delovi spoljašnje atmosfere Sunca bukvalno eksplodiraju, stvarajući jake oluje sunčevog vetra u kojima se nalazi ogromna količina naelektrisanih čestica. Kada ovakva oluja dopre do Zemlje, naelektrisane čestice pritiskaju Zemljino magnetno polje izuzetnom silinom zbog čega aurorin prsten postaje toliko širok da polarnu svetlost mogu videti i stanovnici na nižim geografskim širinama, npr. u centralnoj Evropi ili čak u blizini ekvatora. Ovako jake solarne bure nisu tako česte, pa privilegija smenjivanja boja na noćnom nebu ipak ostaje na severu.

I još nešto. Polarna svetlost je izuzetno dinamična pojava koja se neprestano kreće i skriva od očiju znatiželjnika. Zato, ukoliko želite da je ulovite, spakujte dosta tople odeće i puno strpljenja, koje će vam biti neophodno u nesvakidašnjoj igri žmurki, njenoj omiljenoj. Ipak, verujte svaki napor višestruko će vam se isplatiti!

Izvor: „Čuda sveta“, izdavač Grades CC – Beograd

Autor: Biljana Luković

foto: mojafinska.blogspot.com

hqworld.net

BORA BORA – GDE RAJ STANUJE


 

Snimak ostrva iz vazduha

Bora Bora je jedna od najpopularnijih destinacija za zaljubljene parove

      Vodimo vas na drugi kraj sveta, gde je vreme stalo, a raj odavno postao stvarnost…

Ostrvo Bora Bora se nalazi 240 km severozapadno od Tahitija i pripada Francuskoj Polineziji. Iako je u celom svetu poznato kao Bora Bora, originalni naziv ostrva je Pora Pora, što na tahićanskom jeziku znači “Prvorođeni”. Naselili su ga preci današnjih Polinežana u 4. veku n.e, a prvi Evropljani su na njega došli 1777. godine. Od 1842. godine, ostrvo je protektorat Francuske. Kada je 1941. godine japanska vojska izvršila invaziju na Perl Harbour, američka vojska je izabrala ostrvo Bora Bora u južnom Pacifiku da na njemu napravi svoju vojnu bazu. Na sreću, ostrvo nije pretrpelo nikakve vojne operacije, pa je 2. juna 1946. godine vojna baza zatvorena. Iako je došlo vreme da se vrate u domovinu, mnogi Amerikanci nisu želeli da odu sa ostrva, pa su na zahtev porodica neki od njih bukvalno oterani kućama. A razlog zašto nisu želeli da odu je neverovatna lepota ostrva, koja se teško može opisati.

Slika bungalova na vodi i par koji se kupa pred jednog. Bistra voda i most koji povezuje bungalove sa kopnom

Bungalovi na vodi – iz sobe u more

Ostrvo Bora Bora je, bez svake sumnje, najlepše ostrvo na svetu. Da bi se shvatila njegova čarolija, treba ga prvo videti iz vazduha. Maleni smaragd u nežnoj bisernoj ogrlici, kako su ga mnogi opisali, Bora Bora je malo ostrvo u srcu fantastičnog koralnog grebena, koji ga zaštitnički okružuje sa svih strana. Samo jedna “kapija” sa okeana omoućuje vodeni prilaz ka ostrvu, koga je priroda sakrila na najlepši mogući način. A kada kroz nju prođete, pred vama će se otvoriti nestvarni svet boja, od kojih će vam zastati dah. Kao da je umorni slikar ispustio paletu boja koje su se prolile po vodi i stvorile neverovatne prelaze, od tirkizno plave do zaslepljujuće bele. Ostrvo Bora Bora je vulkanskog porekla, o čemu svedoči veliki ugašeni vulkan na sredini ostrva. Ogromni prirodni obelisk crne boje, vrh Otemanu (727 m), vekovima već izaziva strahopoštovanje ljudi ali, iako deluje zastrašujuće, džin odavno spava mirnim snom, okružen zelenim tropskim šumama i dolinama jarkocrvenog hibiskusa. Oko glavnog ostrva su rasuta manja ostrvca, motu, pa se iz vazduha čini da je prelepa koralna ogrlica ukrašena malim smaragdima, koji samo doprinose lepoti onog najvećeg – Bora Bora. Samo ostrvo je jako malo i nije toliko imresivno kao fantastična laguna oko njega. Kristalno bistra voda okružena je neprekidnim nizom peščanih plaža sa blistavim belim peskom, koji pod nogama klizi poput najfinije svile. Leškarenje ispod palme, sa kokosovim orahom u ruci, dok sunce tone u azurno more i boji ga najlepšim nijansama zlatne i crvene, učiniće vaš boravak na ostrvu nezaboravnim!

Plaža sa belim peskom i tirkizno plava voda

Beli pesak naspram tirkiznog mora – san na javi

Najveći broj hotela izgrađen je na minijaturnim ostrvcima u laguni, ali najveća atrakcija Bora Bore su bungalovi na vodi, koji su zaštitni znak ovog rajskog ostrva. Male drvene sojenice imaju terase i stepenice koje vode direktno u kristalno čistu vodu, a mnoge od njih imaju i staklene podove, što omogućava stalni pogled u bogatstvo sveta pod vodom. A to bogatstvo je ogromno! Veliki broj riba, oslikanih neverovatnim motivima, pliva između raznobojnih korala, pa je ostrvo Bora Bora ujedno i veliki rezervat morske flore i faune. Bogatstvo podvodnog sveta nudi mnoštvo mogućnosti za istraživanja i uživanje, a najveća atrakcija je hranjenje ajkula i velikih, sivih raža. Dok vi plivate u jatu ovih fantastičnih životinja, obučeni ronioci ih hrane iz ruke, na samo nekoliko metara od vas. Iako deluje opasno, ajkule u laguni su potpuno bezopasne, pa se slobodno opustite i uživajte u ovom nesvakidašnjem iskustvu.

Devojka roni između sivih raža

Oči u oči sa bogatstvom podvodnog sveta

Na ostrvu se nalaze i tragovi hramova (marea) drevne polinežanske religije. Nažalost, misionari, koji su na ostrvo došli u 19. veku, uništili su najveći broj ovih drevnih hramova. Najznačajniji sačuvani hram je Marotetini. Tri velike kamene ahu platforme, dugačke 50 i visoke do 3 m, obnovio je 1968. godine profesor Sinoto, pa je ovaj hram danas jedini potpuno obnovljeni primerak drevne polinežanske arhitekture na ostrvu Bora Bora.

Ostrvo Bora Bora je zaista teško opisati rečima. Zato uživajte u slikama, jer one govore više od reči…

fotografije: authenticsociety.com
flightcentre.com.au
travelavenue.com
beautiful-place-intheworld.blogspot.com

Izvor: „Čuda sveta“, izdavač Grades CC – Beograd

Autor: Biljana Luković

ABU SIMBEL – PRVI BILBORD NA SVETU…


LIČNA KARTA:
Datum rođenja: U vreme faraona Ramzeza II
Mesto rođenja: Egipat
Starost: duboka
Izgradnja: trajala oko 30 godina
Ponovno rođenje: kraj leta 1965. godine

Hram Abu Simbel slikan sa prednje strane

Hram Abu Simbel – čudo Egipta

Pored čuvenih piramida u Gizi, ili bolje rečeno zajedno sa njima, veliki hram Abu Simbel predstavlja jedan od najpoznatijih simbola drevnog Egipta.

Abu Simbel se nalazi na zapadnoj obali Nila, južno od Asvana, u blizini granice sa Sudanom. Ovo se mesto nekada davno zvalo Meha, a prvi podaci o njemu datiraju iz perioda 18. dinastije u vreme kada su Aj i Horemheb ovde imali svoje kapele isklesane u steni.

U vreme faraona Ramzeza II prozvanog “Veliki”, koji je Egiptom vladao čitavih 67 godina, isklesano je sedam hramova u steni u Nubiji, a hram Ramzeza II na zapadnoj obali Nila u Abu Simbelu je najveći i najlepši od svih i ujedno je najlepša i najveličanstvenija građevina najvećeg i najćudljivijeg faraona u egipatskoj istoriji. Evropljani nisu znali za ovaj hram sve do 19. veka, kada ga je 1813. godine otkrio J.J. Burkhart.

Crno-bela fotografija hrama zatrpanog peskom i grupe ljudi pored njega

Abu Simbel u vreme kada je otkriven

Faraon Ramzez II “Veliki” svojski se potrudio da za sobom ostavi neizbrisiv trag u istoriji pa je u njegovo vreme izgrađeno najviše gigantskih građevina i statua, s tim što je na svima njima dominirao njegov lik. Kritičar Egon Fridel objašnjava da njegova dela pokazuju želju da veličinom i grandioznošću deluje na mase i da u isto vreme pokazuju i jedno neskromno samoobožavanje što, imajući u vidu činjenicu da su faraoni smatrani božanstvima, i nije tako neobično.

Hram “Hwt Ramesses Meryamun”, širok 38 i dugačak 65 m, počeo je da se gradi na početku Ramzezove dugogodišnje vladavine. Izgradnja je trajala nekih 30 godina. Hram je teorijski bio posvećen bogovima Amonu-Ra, Harmakisu i Ptahu, ali u praksi prvenstveno veliča svog graditelja. Na masivnoj fasadi glavnog hrama dominiraju četiri sedeće kolosalne Ramzesove statue. Svaka statua, visoka preko 20 m, sedi na tronu i na glavi ima duplu krunu Gornjeg i Donjeg Egipta, kao simbol jedinstva zemlje. Sve statue, kao i sam hram, isklesane su u prirodnoj steni. Uz svu grandioznost, skulpture su plenile i lepotom boja koje su, nažalost, vremenom potpuno izbledele. Pored Ramzezovih statua, tu su i dve statue njegove žene Nefertari. Nikada ranije u istoriji Egipta nijedna žena nije doživela takvu počast da joj se statua nađe na ulazu jednog hrama. Zemljotres, koji je negde u to vreme potresao ovaj kraj, oštetio je figure, a glava i torzo statue koja se nalazi levo od ulaza uništeni su verovatno u to vreme.

U samom hramu nalazi se niz odaja koje se značajno smanjuju kako tavanica raste. U prvoj odaji se nalazi osam statua faraona Ramzeza, po četiri na svakoj strani, koje su u isto vreme i stubovi koji pridržavaju tavanicu. Unutrašnjost hrama obiluje vrednim zidnim crtežima i reljefima bitaka. Najznačajnija odaja u hramu je svetilište u kome se nalazi mali oltar i tri statue božanstava Novog kraljevstva: Harmakisa, Ptaha i Amona-Ra. Pored njih nalazi se još jedna statua, već pretpostavljate čija, što dokazuje tvrdnju o samoljubivosti i samoobožavanju.

Hram je tako napravljen da samo dva dana godišnje, 21. februara i 21. oktobra u 5.58h, zraci izlazećeg sunca prodiru u unutrašnjost hrama i obasjavaju statue božanstava. Najpre bivaju obasjane Ramzezova statua i statua boga Amona-Ra, a nekoliko minuta kasnije svetlost prelazi na statuu boga Harmakisa. Interesantno je da svetlost nestaje nakon 20 minuta, pre nego što dopre do statue boga Ptaha, što je vrlo simbolično budući da je on bog mraka. Ovo se naziva “čudom sunca”.

Severno od hrama nalazi se još jedan manji hram podignut u čast Ramzezove žene Nefertari i boginje Hator.

Hram na obali Nila, zapljuskivan njegovim talasima, vekovima je svedočio o slavi i božanskoj veličini jednog faraona. A onda je u 20. veku počela da mu preti opasnost da zauvek nestane. Šezdesetih godina 20. veka slike kolosalnih statua obišle su ceo svet, u vreme kada je započet ogromni poduhvat da se hram spase od narastajućeg nivoa Nila. Naime, u ovo vreme doneta je odluka da se izgradi velika brana u Asvanu kojom bi se regulisao tok Nila, a posledica toga bila bi potapanje hramova. UNESCO je odmah uputio apel svim nacijama da se ovo neprocenjivo istorijsko blago sačuva. Oformljene su dve komisije stručnjaka da prouče problem i pronađu adekvatno rešenje. To nije bio ni malo lak posao, kako zbog konstrukcije hrama, tako i zbog materijala od koga je napravljen. Nakon nekoliko projekata, prihvaćen je plan jedne nemačke firme da se hram premesti, tačnije rastavi na delove kako bi bio prenet na neku sigurniju uzvišicu gde će svi ti delovi ponovo biti sastavljeni. Za novu lokaciju izabran je plato iznad hrama.

Tada je započet sigurno najveći poduhvat u istoriji arheologije. Najpre je u steni izbušeno 17.000 rupa kroz koje je ubačena smola kako bi učvrstila konstrukciju. Bilo je potrebno 33 t smole i otprilike isto toliko spojeva od gvožđa kao bi se sprečilo rušenje hrama. Kako je nivo Nila rastao brže nego što se očekivalo, započeo je pravi rat sa vremenom. Oba hrama su podeljena u 1036 kamenih blokova, prosečne težine oko 30 t, uz još 1110 blokova isklesanih iz okolnih stena. Prvi blok, koji je dobio oznaku GA 1AO1, premešten je 21. maja 1965. godine. Kompleks grobnica Ramzeza i Nefertari potpuno je rekonstruisan i nalazi se na 90 m iznad originalnog nivoa.

Kran podiže deo hrama koji je isečen u komade

Premeštanje hrama deo po deo – najveća puzzla ikada

Premeštanje hrama sa njegove prvobitne lokacije jedva je završeno na vreme. Do kraja leta 1965. godine vode Nila polako su počele da pune sada praznu pećinu u kojoj se nekada nalazio hram. Na sreću, hram se u to vreme već nalazio na sigurnom! Sve što je nedostajalo da upotpuni priču bilo je “čudo sunca”, koje se ponovo dogodilo tačno u februaru 1969. godine. Tada je sunčeva svetlost ponovo obasjala bogove, simbolično dokazujući da je ovaj poduhvat bio vredan truda.

Izvor: knjiga „Čuda sveta br.1“, autor Biljana Luković, izdavač Gradess CC Beograd

Fotografije: www.princeton.edu

famouswonders.com

the-ancient-pharaohs.blogspot.com

SUECKI KANAL


Satelitski snimak Suetskog kanala

Satelitski snimak Sueckog kanala

Zahvaljujući svom geografskom položaju, Suecki kanal je svetski priznat kao najkraća morska ruta između istoka i zapada. Kanal je naročito doprineo razvoju pomorske trgovine zemalja severno i južno od kanala, a posebno onih koje izlaze na Sredozemno i Crveno more, koje i imaju najviše koristi od njega.
Ideja o izgradnji kanala koji bi povezivao Sredozemno sa Crvenim morem datira još iz antičkog perioda. Za razliku od današnjeg kanala, raniji su povezivali Crveno more sa Nilom, preusmeravajući brodove da na putu od Evrope ka Indiji plove niz reku. Pretpostavlja se da je prvi kanal bio prokopan tokom vladavine faraona Tutmosa III, iako mnogi dokazi ukazuju da je prvi ovakav poduhvat započet još u 6. veku p.n.e. u vreme faraona Nehoa. Tokom invazije Persije na Egipat, kralj Darije je naredio da se kanal završi i on je tokom Ptolomejeve vladavine bio u odličnom stanju, da bi nakon toga bio potpuno uništen. Ponovo je otkopan u vreme vladavine rimskog imperatora Trajana i kasnije tokom vladavine Amr Ibn-Al-Aasa. Vreme je prolazilo, a kanal je ponovo pao u zaborav, sve do momenta kada je kroz Afriku trasiran novi trgovački put.

Napoleonovi inženjeri su, oko 1800. godine, ponovo oživeli ideju o kraćem putu koji bi kroz Suecki kanal išao ka Indiji. Proračuni koje su francuski inženjeri napravili pokazali su da se nivoi dva mora razlikuju 10 m, što bi, u slučaju izgradnje kanala, značilo da bi velika površina morala biti potopljena pa se od izgradnje odustalo. Tek kasnije se ispostavilo da je napravljena greška u računu pa je izgradnju kanala konačno započeo bivši francuski konzul u Kairu zajedno da čuvenim Ferdinandom de Lesepsom, koji je i bio glavni projektant kanala. U znak zahvalnosti, egipatski vicekralj Said Paša darovao je Francuzu “ferman” da je vlasnik kanala narednih 99 godina.

Nosač aviona prolazi kroz Suecki kanal

Suecki kanal

Iako je 1854. godine zaključen ugovor o koncesijama, izgradnja je započela pet godina kasnije,1859. godine. Egipatski radnici počeli su da rade na konstrukciji kanala u uslovima koje su istoričari opisali kao robovski rad, a projekat je završen 1867. godine. 17. novembra 1869. godine priređena je raskošna ceremonija u čast svečanog otvoranja kanala, a otvorio ga je kralj Ismail. Članovi britanske, francuske, ruske i drugih kraljevskih porodica prisustvovali su svečanoj ceremoniji koja se poklopila sa obnavljanjem i modernizacijim Kaira. Baš u to vreme napravljen je auto-put koji je povezivao Kairo sa novim gradom Ismailijem, izgrađena je opera, a Verdiju je povereno komponovanje čuvene opere “Aida” u čast njenog otvaranja. Ironično, Verdi nije završio posao na vreme pa je “Aida” premijerno izvedena u operi u Kairu godinu dana kasnije.

Suecki kanal je postao politička tema broj jedan 1956. godine kada je izbila Suecka kriza. Naime, u julu te godine, na trgu Manšeja (Mansheya) u Aleksandriji, egipatski predsednik Naser je pred razdraganom masom proklamovao nacionalizaciju kanala. Njegova odluka bila je odgovor na britansko, francusko i američko protivljenje da Egiptu daju pozajmicu za izgradnju velike brane u Asvanu. Naser je kao svoj glavni argument izneo činjenicu da su prihodi od kanala sasvim dovoljni za finansiranje projekta brane. Ovakva odluka izazvala je momentalnu reakciju Britanije, Francuske i Izraela koji su zajedno izvršili invaziju na Egipat dva meseca nakon toga. Ovu akciju je osudila međunarodna zajednica, nakon čega su ratne čarke prestale, a Naser je ipak trijumfovao.

Godine 1967. kanal je ponovo došao u središte bliskoistočne krize pa je iz bezbednosnih razloga bio duže vreme zatvoren. U to vreme izbio je čuveni “Šestodnevni rat”, kada je Izrael izvršio invaziju na goru Sinaj, pa je Suecki kanal postao tampon-zona između zaraćenih strana. Egipćani su ponovo osvojili kanal tokom rata 1973. godine, a 1975. godine kanal je uz svečanu ceremoniju ponovo otvoren. Od tada, kanal, koji se proteže 167 km kroz egipatsku pustinju dva puta mu je povećavana širina. Danas otprilike 50 brodova dnevno prođe kroz Suecki kanal, a obala duž kanala danas je prava turistička meka.

Fotografije: rts.rs
wikipedia