LEGENDA O DEDA MRAZU


Deda Mraz nosi džak poklona i drži zvono u ruci

Ko nam stavlja poklone ispod jelke – Deda Mraz, Deda Mrazica ili…

EVO KAKO JE SVE POČELO…

Ako želimo da saznamo kako je nastala ova možda najčuvenija legenda, moraćemo da zavirimo u duboku prošlost. Deda Mraz, kakvog danas poznajemo, zapravo je mešavina i kombinacija različitih legendi i mitskih karaktera iz prošlosti. Osnova za hrišćansku verziju Deda Mraza bio je episkop Nikola iz Smirne (Izmira) – današnja Turska. Nikola je živeo u četvrtom veku posle Hrista. Bio je jako bogat, darežljiv i mnogo je voleo decu. Često je darivao siromašnu decu tako što im je poklone ubacivao kroz prozore, što je za njih bilo pravo iznenađenje i sreća. Pravoslavna crkva je svetog Nikolu čudotvorca, kasnije kanonizovala i uzdigla na nivo najvećeg poštovanja. I Katolička crkva je, takođe, poštovala Nikolu kao zaštitnika dece i siromašnih pa je on kasnije postao svetac zaštitnik dece i mornara.

Kod protestanata u centralnoj i severnoj Nemačkoj, sveti Nikola je kasnije postao poznat kao njihov der Weinachtsmann. U Engleskoj je nazvan Father Christmas. U Sjedinjene Američke Države, Deda Mraza su “doneli” emigranti iz Holandije i on je ubrzo nazvan Santa Claus.

U severnoameričkoj poeziji, Deda Mraz je predstavljan kao dekica koji ima veliku, belu bradom, crvenu jaknom i veselu, crvenu kapu. On je vozio sanke koje je vuklo osam irvasa i spuštao se niz dimnjake kako bi deci ostavljao poklone u čarapama koje su oni kačili iznad kamina.

Deca su, naravno, uskoro poželela da saznaju ko je Deda Mraz i odakle dolazi. Gde on to živi kada ne donosi poklone? Ta pitanja su dovela do stvaranja legende da Deda Mraz živi na Severnom polu gde se nalazi i njegova novogodišnja fabrika poklona. 1925, pošto je bilo teško objasniti da irvasi mogu da žive na Severnom polu, novine su donele vest da Deda Mraz, u stvari, živi u Laponiji u Finskoj. “Ujak Markus”, Markus Rautio, koji je na finskom radiju vodio popularnu emisiju za decu “Dečiji sat”, otkrio je po prvi put veliku tajnu 1927. godine: Dada Mraz živi u Laponiji u Korvatunturiju. To mesto na istočnoj granici Finske podseća dosta na zečije uvo pa se smatra da je to, zapravo, uvo kojim Deda Mraz cele godine sluša da li su deca u svetu dobra i poslušna. Deda Mraz ima i svoje asistente, dobro organizovanu grupu patuljaka koji rade najrazličitije stvari, od pravljenja poklona do čuvanja irvasa. Patuljci imaju svoju posebnu istoriju i poreklo iz Skandinavskih legendi.

Tokom vekova, običaji i verovanja iz različitih delova severne hemisfere su se ujedinili i tako je nastao, danas celom svetu dobro poznati, Deda Mraz – čovek bele brade koji deci deli poklone za Novu godinu i božićne praznike, a nakon toga se uvek vraća u svoj dom u Korvatunturi u Laponiji.

Od 1950. godine, Deda Mraz se srećno smestio u Napapiiri, blizu Rovaniemija, gde tokom cele godine, a ne samo za Božić, prima decu i druži se sa njima. Do 1985. godine njegove posete Napapiiriju su postale toliko česte da je tamo ustanovio svoju ličnu “kancelariju”. Tamo odlazi svaki dan kako bi čuo šta dece žele za Božić i da bi se družio sa decom koja dolaze iz svih delova sveta. Deda Mrazovo selo je ujedno i njegova glavna poštanska stanica gde pristižu dečija pisma sa najraznovrsnijim željama.

Interesantno je istaći da je ljudska verzija Deda Mraza, kakvu svi poznajemo, prvi put prikazana na ilustracijama Coca-Coline kampanje iz 1931. godine. Rudolf, deveti i najpoznatiji irvas, zbog svog sjajnog, crvenog nosa, izmišljen je 1939. godine za potrebe reklamne kampanje Montgomery Ward Company.
Photo by champress.net

Advertisements