San Francisko – osnovne informacije


Fotografija mosta Golden Gate,

Golden Gate – jedan od najpoznatijih mostova na svetu

San Francisko je već dugo među deset najposećenijih destinacija u Sjedinjenim Državama i ujedno jedna od najprepoznatljivijih.
Relativno kompaktan grad, četvrti po veličini u Kaliforniji, površine je svega 18 km2, zbog čega je drugi američki grad po gustini naseljenosti posle Njujorka. Ipak, zahvaljujući svojoj lokaciji, uglavnom na obali kao i brdašcima i mnogobrojnim parkovima, uvek izgleda veći.
Bez obzira da li ste u potrazi za najboljim mestima za razgledanje, jelo, kulturu ili istoriju, sportove, aktivnosti na otvorenom ili fantastičnim krajolicima, San Francisko ima ponešto za svakoga.

Panorama San Franciska

Panorama San Franciska

Kineska četvrt, najveća kineska zajednica izvan Kine, ima bogato ukrašena šarena vrata na ulicama Buš i Stokton, kroz koja se ulazi u četvrt. Tu ćete naići na svakojake prodavnice čajeva, trgovine mešovitom robom, prodavnice drangulija, apoteke, restorane, pekare, cvećare i pijacu koja vrvi od ljudi, a na kojoj možete kupiti i živu stoku. Radi se o čitavom moru aktivnosti i mešavini egzotičnih zvukova i aroma.

Do Kineske četvrti nalazi se plaža Nort, ujedno poznata kao Mala Italija, nekadašnji dom pesnika-bitnika

poput Alana Ginsberga i Žaka Kerouaka, koji su imali običaj da ovde piju i čitaju svoja dela u knjižari Siti Lajts. Ovde se nalazi i Park Vašington Skver, sa neodoljivim crkvama i mnogobrojnim uličnim sajmovima, famoznom italijanskom kuhinjom i autentičnim, ljupkim kafeima, gde možete da se okrepite za šetnju do Tornja Koit.

U blizini se nalazi i Ribarsko pristanište, dom slavnih dangeneških rakova, čorbe od plodova mora s povrćem i hordi morskih lavova koji lenčare na dokovima. Odavde se trajektom možete odvesti do Alkatraza, zatvora s najvišim stepenom zaštite koji je nekada bio dom najgorih svetskih kriminalaca, kao i ostrva Ejndžel, drugog ostrva i nacionalnog parka koji pluta u Zalivu San Franciska, kao i do obližnjih Sausalita i Tiburona, dva fina predgrađa na obali.

Fotografija kuća koje su u tipično američkom stilu gradnje

Arhitektira San Franciska na drugačiji način

Embarkadero, šetalište s palmama, dom je nedavno obnovljene zgrade Feri, u čijem su ljupkom zdanju nalik evropskim železničkim stanicama smeštene pijace farmera koji se bave organskim uzgojem hrane, fantastični restorani, barovi i prodavnice. Navratite bilo koje jutro kako biste nabavili najbolji lokalni sir, voće i hleb za piknik u parku Golden Gejt. Često prekriven maglom, pomenuti park je dom muzeja Jang, fantastičnih botaničkih bašti i mnogobrojnih većih i manjih jezera, polja bizona i mesta za piknik.
Na jednom rubu parka se nalazi Hajt-Ešberi, još jedno živopisno područje, gde su hipici tokom šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka upražnjavali slobodnu ljubav.

Slika tramvaja

Tradicionalno prevozno sredstvo

To je još uvek dom tinejdžera odevenih u hipijevske boje i kafiće s domaćim proizvodima, pa će vas šetnja tim delom zapravo odvesti u prošlost.
Još jedna poznata četvrt je Kastro, dom najvećeg procenta gradske homoseksualne populacije. Tamo postoji mnogo živahnih bistroa, kafea, galerija i restorana, koji su se smestili među dobro očuvanim viktorijanskim zgradama i uređenim vrtovima.

Ispred Centra digitalne umetnosti Leterman nalazi se Marina Grin, travnata površina igrališta, trkačkih staza i lepe plaže s najveličanstvenijim pogledom na crveni most Golden Gejt. Dok ste ovde, svratite u slikovitu Palatu likovnih umetnosti.

Fotografija Golden gejta u suton

Golden Gejt u suton

Ostale četvrti koje valja pomenuti su Nob Hil i Rašen Hil, ekskluzivna igrališta mnogobrojnih bogatih stanara. Iznad brda se nalaze luksuzni hoteli Fermont, Hatington i Mark Hopkins, kao i impresivna katedrala Grejs.

Marina Kau Holou je ispunjena ljupkim radnjama i kafeima koji prekrivaju ulice Česnat i Junion. Prošetajte se uzbrdo ulicom Filmor i prođite pored vila bogatih i slavnih.
Najbolji pogled na celi grad ćete imati ako se vozite “putem od 49 milja”, koji vas vodi kroz parkove i plaže, kao i različite istorijske, slikovite i zanimljive lokacije. Obavezno se provozajte i tramvajem. Postoje dva puta koja će vas odvesti od Ribarskog pristaništa kroz Rašen i Nob Hils, a zatim dole do trga Junion.

Gost post je napisao Dalibor Vaskovića iz Mitos Travela mitos-travel.com

MALDIVI – TROPSKI DRAGULJI „U RATAMA“


Pogled na koralna ostrva iz vaduha, prekrivena zelenilom

Maldivi su zaista beg od stvarnosti – prosudite i zašto…

LIČNA KARTA:
Puno ime zemlje: Republika Maldivi
Površina: 298 km2
Populacija: 301 475
Glavni grad: Male
Jezik: divehi, engleski
Vera: sunitski muslimani

Arhipelag Maldivi sastoji se od 1190 malih koralnih ostrva (atola), od kojih je samo 218 naseljeno, i nalazi se u Indijskom okeanu jugozapadno od Indije. Prostire se u dužini od 840 km u dva skoro paralelna niza ostrva, međusobno udaljena 30 km. Mnogi Maldive svrstavaju u čuda sveta zato što se na malom prostoru nalazi jako puno ostrva, pravih turističkih dragulja idealnih za odmor.

Klima je vrela, vlažna i monsunska. Ostva najviše žive od ribarenja, prerade ribe i turizma. Turističke agencije na Maldivima posetioce mame starom pričom o “poslednjem raju na zemlji” i ako raj zamišljate kao hiljade Robinzon Kruso tropskih ostrva sa palmama, čistim plažama i tirkiznim lagunama, onda su Maldivi definitivno mesto za vas. Maldivi su vrlo pouparni među roniocima koji tamo odlaze da uživaju u fantastičnim koralnim grebenovima i bogatstvu podvodnog života.

Koralana ostrva viđena iz vazduha, okružena bistrom vodom

Koralni biseri u okeanu

Ali, Maldivi definitivno nisu mesto za antropologe amatere koji žele odvojeno da putuju i žive sa lokalnim stanovništvom, jer je turizam na Maldivima pažljivo organizovan. Nedostatak obradivog zemljišta dovodi do toga da zemlja mora da uvozi bukvalno sve što je turistima neophodno pa se stoga Maldivi ne mogu baš pohvaliti pristupačnim cenama. Zato vlada Maldiva pravi projekat zasebnih malih plantaža na nenaseljenim ostrvima, daleko od zagađenja i saobraćaja.

Kućica na vodi sa bazenom iz koga se odmah gleda u kristalno bistro tirkizno more

Da li ste za ovakav odmor?

Vlada se takođe trudi da što je moguće više zaštiti tradicionalne muslimanske zajednice od štetnih efekata koje masovni turizam sa sobom nosi. Turistima su tako omogućene kratke organizovane posete lokalnim zajednicama, ali se nakon toga moraju vratiti u turističke centre u kojima su odseli. Ako bi neko poželeo da obiđe i neka ostva koja nisu uključena u turističku ponudu Maldiva, za to mu je neophodan, pre svega, dobar razlog i specijalna dozvola države.

Pretpostavlja se da su prvi doseljenici naselili arhipelag oko 500. godine p.n.e. Po jednoj teoriji, ostrva su već oko 2000. godine p.n.e. bila na raskrsnici važnih pomorskih puteva. Lokalno stanovništvo, pak, veruje da je drevna nacija Redini, koja je obožavala Sunce, bila prva koja je naselila ostrva i da im je ostavila u nasleđe puno verovanja i običaja, uključujući i verovanje u zlog duha “jinnisa”. Redini su otišli sa ostrva oko 500. godine p.n.e., ili su ih asimilovali budisti sa Cejlona i hindusi iz Indije. Pošto je postojao nedostatak građevinskog materijala, svaka sledeća grupa doseljenika zidala je svoje najvažnije građevine na već postojećim, što je dovelo do toga da je većina džamija na Maldivima okrenuto ka suncu, a ne ka Meki. Najstariji zapisi o Maldivima potiču iz 2. veka n.e. kada su trgovci iz Azije svraćali na arhipelag tokom svojih putovanja na Daleki istok. Maldivi su tada bili poznati kao “Otoci para” jer su tamo prikupljane velike količine školjki, tadašnje monete.

Romantično postavljen sto za večeru sa svećama, koji je odmah pokraj prelepe bistre vode

Ko je za romatičnu večeru u dvoje?

Ostrvo sa kućicama na vodi viđeno iz vazduha

Birajte kućicu… 🙂

Prelazak na islam, 1153. godine, predstavlja prekretnicu u istoriji Maldiva. Prema legendi, morski “jinni” po imenu Rannamaari zahtevao je da mu lokalno stanovništvo svake godine žrtvuje po jednu devicu. Pošto je takva vrsta žrtve teško padala seljacima, Abu Al Barakat, Arapin iz Severne Afrike, odlučio je da zameni devojku i prevari demona. Uspeo je da ga odobrovolji čitajući mu citate iz Kurana. Barakat je kasnije postao prvi sultan Maldiva.

U 16. veku na Maldive su došli Portugalci. Željni što većeg kolača profitabilne trgovačke rute u Indijskom okeanu, izdejstvovali su dozvolu da izgrade utvrđenje u Maleu, ali nije prošlo puno vremena do trenutka kada su od Maldiva poželeli mnogo, mnogo više. 1558. godine kapetan Andreas Andre poveo je Portugalce u invaziju i tada je ubijen sultan Ali VI. Andre je vladao Maldivima sledećih 15 godina. 1573. godine Muhamed Takurufan organizovao je pobunu protiv Portugalaca, pa se njihova okupacija ostrva neslavno završila.

U 17. veku Maldivi su došli pod zaštitu Holanđana, a zatim i Britanaca, ali još uvek nisu postali kolonija. Godine 1860. trgovci iz Bombaja podigli su svoja skladišta i prodavnice u Maleu i ubrzo su dobili potpuni monopol na tgovinu. Sultan Muhamed Mueenuddin II, umoran od njihove ekonomske dominacije, potpisao je ugovor sa Britancima 1867. godine koji je garantovao punu nezavisnost ostrva. 1932. godine napisan je prvi ustav Maldiva po kome je bilo predviđeno da sultanat postane izborna, a ne nasledna pozicija. Kasnije su Maldivi postali britanski protektorat i dozvolili su Britancima da na ostrvima podignu svoje objekte. Godine 1953. ukinut je sultanat i uvedena je republika čiji je prvi predsednik bio Amin Didi. Za manje od godinu dana Didi je bio zbačen sa svog položaja i sultanat je ponovo ustanovljen, a za 94. sultana Maldiva izabran je Muhamed Faridi Didi.

Uzbudljiva istorija Maldiva i bune protiv Britanske dominacije trajale su sve do 1965. godine, kada je Britanija priznala punu nezavisnost ostrva. Nakon referenduma 1968. godine, sultanat je ponovo ukinut i proklamovana je nova republika sa Ibrahimom Nasirom na čelu.

Za poslednje godine karakteristična je modernizacija zemlje i brz ekonomski razvoj. Na razvoj zemlje najviše utiču turizam i ribarska industrija. U isto vreme, zemlja je pod jakim pritiscima sa jedne strane međunarodne zajednice koja zahteva veći stepen demokratičnosti, a sa druge strane muslimanskih zajednica koje zahtevaju vraćanje tradicionalnog muslimanskog načina života. Veliki problem sa kojim se Maldivi suočavaju danas jeste stvaranje balansa između turizma i očuvanja prirodne sredine, jer su Maldivi trenutno jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija na svetu.

foto: multiformis.com

eglobaltravelmedia.com.au

multiformis.com

politika.rs

LEGENDA O DEDA MRAZU


Deda Mraz nosi džak poklona i drži zvono u ruci

Ko nam stavlja poklone ispod jelke – Deda Mraz, Deda Mrazica ili…

EVO KAKO JE SVE POČELO…

Ako želimo da saznamo kako je nastala ova možda najčuvenija legenda, moraćemo da zavirimo u duboku prošlost. Deda Mraz, kakvog danas poznajemo, zapravo je mešavina i kombinacija različitih legendi i mitskih karaktera iz prošlosti. Osnova za hrišćansku verziju Deda Mraza bio je episkop Nikola iz Smirne (Izmira) – današnja Turska. Nikola je živeo u četvrtom veku posle Hrista. Bio je jako bogat, darežljiv i mnogo je voleo decu. Često je darivao siromašnu decu tako što im je poklone ubacivao kroz prozore, što je za njih bilo pravo iznenađenje i sreća. Pravoslavna crkva je svetog Nikolu čudotvorca, kasnije kanonizovala i uzdigla na nivo najvećeg poštovanja. I Katolička crkva je, takođe, poštovala Nikolu kao zaštitnika dece i siromašnih pa je on kasnije postao svetac zaštitnik dece i mornara.

Kod protestanata u centralnoj i severnoj Nemačkoj, sveti Nikola je kasnije postao poznat kao njihov der Weinachtsmann. U Engleskoj je nazvan Father Christmas. U Sjedinjene Američke Države, Deda Mraza su “doneli” emigranti iz Holandije i on je ubrzo nazvan Santa Claus.

U severnoameričkoj poeziji, Deda Mraz je predstavljan kao dekica koji ima veliku, belu bradom, crvenu jaknom i veselu, crvenu kapu. On je vozio sanke koje je vuklo osam irvasa i spuštao se niz dimnjake kako bi deci ostavljao poklone u čarapama koje su oni kačili iznad kamina.

Deca su, naravno, uskoro poželela da saznaju ko je Deda Mraz i odakle dolazi. Gde on to živi kada ne donosi poklone? Ta pitanja su dovela do stvaranja legende da Deda Mraz živi na Severnom polu gde se nalazi i njegova novogodišnja fabrika poklona. 1925, pošto je bilo teško objasniti da irvasi mogu da žive na Severnom polu, novine su donele vest da Deda Mraz, u stvari, živi u Laponiji u Finskoj. “Ujak Markus”, Markus Rautio, koji je na finskom radiju vodio popularnu emisiju za decu “Dečiji sat”, otkrio je po prvi put veliku tajnu 1927. godine: Dada Mraz živi u Laponiji u Korvatunturiju. To mesto na istočnoj granici Finske podseća dosta na zečije uvo pa se smatra da je to, zapravo, uvo kojim Deda Mraz cele godine sluša da li su deca u svetu dobra i poslušna. Deda Mraz ima i svoje asistente, dobro organizovanu grupu patuljaka koji rade najrazličitije stvari, od pravljenja poklona do čuvanja irvasa. Patuljci imaju svoju posebnu istoriju i poreklo iz Skandinavskih legendi.

Tokom vekova, običaji i verovanja iz različitih delova severne hemisfere su se ujedinili i tako je nastao, danas celom svetu dobro poznati, Deda Mraz – čovek bele brade koji deci deli poklone za Novu godinu i božićne praznike, a nakon toga se uvek vraća u svoj dom u Korvatunturi u Laponiji.

Od 1950. godine, Deda Mraz se srećno smestio u Napapiiri, blizu Rovaniemija, gde tokom cele godine, a ne samo za Božić, prima decu i druži se sa njima. Do 1985. godine njegove posete Napapiiriju su postale toliko česte da je tamo ustanovio svoju ličnu “kancelariju”. Tamo odlazi svaki dan kako bi čuo šta dece žele za Božić i da bi se družio sa decom koja dolaze iz svih delova sveta. Deda Mrazovo selo je ujedno i njegova glavna poštanska stanica gde pristižu dečija pisma sa najraznovrsnijim željama.

Interesantno je istaći da je ljudska verzija Deda Mraza, kakvu svi poznajemo, prvi put prikazana na ilustracijama Coca-Coline kampanje iz 1931. godine. Rudolf, deveti i najpoznatiji irvas, zbog svog sjajnog, crvenog nosa, izmišljen je 1939. godine za potrebe reklamne kampanje Montgomery Ward Company.
Photo by champress.net